ZAŠTO RATUJU IZRAEL I PALESTINA? Sve što treba da znate o krvavom sukobu koji traje ceo vek!

Ovaj put direktni učesnik je palestinski Hamas, kome se priključio i Islamski Džihad.

Do eksplozije nasilja je došlo posle mesec dana postepene eskalacije napetosti.

SUKOB KOJI TRAJE VEĆ 100 GODINA

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu.

Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina.

Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom" za Jevreje.

Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju „nacionalnog doma".

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu.

Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.

Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad.

Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.

STVARANjE IZRAELA I „KATASTROFA"

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael.

Mnogi Palestinci su se usprotivili i počeo je rat. Učestvovale su i vojske susednih arapskih zemalja - Libana, Sirije, Egipta, Transjordanije, Saudijske Arabije, Iraka i Jemena. Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba. Istovremeno između 800.000 i milion Jevreja proterano je iz arapskih zemalja. Njih 600.000 utočište je našlo u Izraelu.

Ovaj događaj Palestinci nazivaju Al Nakba ili „Katastrofa".

Do trenutka kada su se borbe završile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije.

Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu. Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku.

Kako nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu - decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.

KAKO MAPA IZGLEDA DANAS

U ratu 1967. godine, tokom Šestodnevnog rata, Izrael je zauzeo istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.

Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim državama Jordanu, Siriji i Libanu.

Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate kućama - izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje.

Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu. Iako se vojska povukla iz Gaze, UN i dalje ovu oblast smatraju delom okupirane teritorije.

Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države.

Novi jevrejsko-arapski rat izbio je 1973. godine i poznat je kao Jom Kipur rat.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale pretenzije Izraela na ceo grad.

U poslednjih 50 godina, Izrael je sagradio naselja na ovim prostorima, gde sada živi više od 600.000 Jevreja.

Palestinci kažu da su ta naselja nezakonita prema međunarodnom pravu i da predstavljaju prepreku miru, ali Izrael to negira.

KEMPDEJVIDSKI SPORAZUM

Mirovni proces između dva zakleta neprijatelja, Egipta i Izraela, pokrenut je nakon Jom Kipur rata. Američki predsednik Džimi Karter pozvao je 1978. godine egipatsko i izraelsko rukovodstvo na pregovore u Kemp Dejvidu. Posle trinaest dana postignut sporazum, koji je 1979. potpisan u Vašingtonu.

Ovim sporazumom Egipat i Izrael su priznali jedni druge, osigurana je međusobna granica, obnovnjen nesmetan prolaz kroz Suecki kanal. Egipat je vratio Sinajsko poluostrvo i veliku američku pomoć.

MADRID I OSLO

Na američku inicijativu u Madridu je održana trodnevna konferencija Izraela i Jordana (u sastavu jordanske delegacije bio je PLO Jasera Arafata). Tokom te konferencije počeli su i tajni pregovori u Oslu PLO-Izrael koji su rezultirali sporazumom koji je potpisan 1993. godine u Beloj kući. Dve godine kasnije potpisan je tzv. “Oslo 2” sporazum koji je trebao da zameni sve dotadašnje sporazume. Jedan od rezultata je i ubistvo Izraelskog premijera Jicaka Rabina koje je izvršio jevrejski ekstremista.

INTIFADA 2

Kao izgovor za novu masovnu pobunu – ustanak Palestinaca (koja je bila uveliko pripremljena) 2000. godine bila je izjava potonjeg premijera Izraela, Arijela Šarona, da se Izrael neće odreći prava na Brdo hrama, datog tokom posete ostataka jevrejskog Drugog Hrama na Brdu hrama na kome se nalaz Al Aksa džamije treće (posle Meke i Medine) sveto mesto muslimana.

ŠTA SE SADA DEŠAVA?

Netrpeljivosti su često velike između Izraela i Palestinaca koji žive u istočnom Jerusalimu, Gazi i na Zapadnoj obali.

Gazom vlada palestinska ekstremistička organizacija Hamas, koja se godinama borila protiv Izraela. Izrael i Egipat čvrsto kontrolišu granice Gaze kako bi zaustavili dopremanje oružja Hamasu.

Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali tvrde da pate zbog izraelskih akcija i brojnih ograničenja.

Izraelska vlada navodi da samo deluje kako bi zaštitila državu od palestinskog nasilja (bombaških i drugih samoubilačkih napada na civile i snage bezbednosti).

Situacija se zaoštrila od početka svetog muslimanskog meseca Ramazana sredinom aprila, uz brojne noćne sukobe između policije i Palestinaca.

Pretnja iseljavanjem određenih palestinskih porodica iz istočnog Jerusalima takođe je dovela do rasta napetosti.

PROBLEMI ZBOG KOJIH SVET NE SPAVA

Postoji niz pitanja oko kojih Izrael i Palestinci ne mogu da se slože.

Ona se tiču sudbine palestinskih izbeglica, jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, kao i načina na koji dve strane treba da dele Jerusalim.

Ipak, možda najteže pitanje od svih je postojanje Izraela, odnosno palestinske države koja bi trebalo da bude stvorena pored Izraela.

Mirovni pregovori se povremeno vode više od 25 godina, ali do sada nisu doveli do trajnog rešenja sukoba.

HAMAS

Ova palestinska teroristička organizacija poseduje 8.000 - 9.000 raketa dometa 30-100 km iranske ili istočnoevropske proizvodnje. Pod oružjem ima par desetina hiljada ljudi koji su naoružani lakim pešadijskim, protivtenkovskim i artiljerijskim oružjem.

IDF – IZRAELSKE ODBRAMBENE SNAGE

Vojska Izraela smatra se za jednu od najsposobnijih i najjačih u svetu (iako daleko zaostaje po brojnosti). Vojno sposobno stanovništvo je od 15-49 godina, aktivni sastav ima 187.000 vojnika i 565.000 rezervista. Izrael je poznat po svojoj vojnoj industriji – od pešadijskog do artiljerijskog naoružanja. Takođe pravi i ratne avione i brodove, a nezvanično raspolažu i nuklearnim oružjem.

BUDUĆNOST - IMA LI MIRA?

Najkraće, mira nema na vidiku.

Bivši američki predsednik Donald Tramp predstavio je svoj plan koji je premijer Izraela Benjamin Netanjahu nazvao „sporazumom veka".

S druge strane Palestinci su ga glatko odbili, ocenivši ga kao jednostranog...

Poslednji rat Izrael je vodio protiv Hamasa 2008-2009. godine