BAJDEN JE MORAO DA SE OGLASI: Ameri sve manje hoće da rade, a za sve je kriva jedna njegova mera (VIDEO)
AMERIČKI predsednik Džo Bajden reagovao je u petak na razočaravajuće američke podatke o zaposlenosti u aprilu, rekavši da američka ekonomija ima "dug put" do oporavka od pandemije.
Prema američkom Ministarstvu rada, prošlog meseca je otvoreno 266.000 novih radnih mesta, gotovo tri puta manje nego prethodnog meseca, verovatno zbog nedostatka radnika i sirovina. Broj zaposlenih u aprilu i dalje je bio 5,4 odsto manji nego u februaru prošle godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.
Bajden je rekao u petak da program ekonomske pomoći od 1,9 biliona dolara, koji je bio jedan od najvažnijih zakonodavnih poteza demokratskog predsednika od stupanja na dužnost ranije ove godine, pomaže ekonomiji da se oporavi od pandemijske krize od koronavirusa 'i dodatnih 4.000 milijardi dolara novih investicija. "Po mom mišljenju, današnji izveštaj samo naglašava koliko su važne akcije koje preduzimamo. Naši napori počinju da deluju, ali uspon je oštar i još uvek je dug put", rekao je Bajden tokom obraćanja Bele kuće.
Poslednji izveštaj samo je naglasio oštre političke podele u Vašingtonu oko vladine potrošnje. Naime, republikanci i poslovne grupe protive se izdašnim naknadama za nezaposlene, koje sadrži Bajdenov program pomoći, tvrdeći da one ometaju Amerikance sa niskim primanjima da se ponovo vrate na tržište rada. Oni takođe kritikuju visoke troškove Bajdenovih planova oporavka, upozoravajući da će i inflacija porasti. Bajden je, međutim, rekao da ne veruje da vladina pomoć ograničava povratak radnika na posao, a ekonomisti su mu u tome pružili podršku.
- Jasno je da postoje ljudi koji se nisu spremni ili ne mogu vratiti na tržište rada - rekla je novinarima ministrica finansija Džanet Jelen, navodeći primer roditelja koji su ostali sa svojom decom jer još uvek imaju nastavu na mreži.
- Mislim da dodatne naknade za nezaposlene nisu faktor koji čini razliku - rekla je ona.
Američka privredna komora, međutim, traži od vlade da ukine dodatnih 300 dolara nedeljno davanja za nezaposlene kako bi ublažila nedostatak radne snage na tržištu. Neke države poput Arkansasa, Montane i Južne Karoline odlučile su da samostalno zaustave isplate savezne pomoći za svoje nezaposlene građane, odbijajući savezni novac u nadi da će poslodavci lakše doći do radnika.
- Zašto je neko iznenađen da je rast zaposlenosti ispod očekivanja. Rekao sam vam pre nekoliko nedelja da sam svaki dan čuo od malih preduzeća na Floridi da ne mogu da zaposle, jer vlada obeshrabruje ljude da rade - republikanski senator Marko Rubio napisao na svom Tviter profilu.
Džared Bernstin, član Saveta ekonomskih savetnika predsednika Bajdena, rekao je za Rojters da je Bajdenov program pomoći ekonomiji do aprila pomogao da se u proseku generiše više od pola miliona radnih mesta svakog meseca.
- Ono što vidimo je da se mnogo više ljudi koleba da se vrati na posao jer su zabrinuti za svoju bezbednost, obrazovanje svoje dece, brigu o članovima porodice. Nastavićemo da to pažljivo nadgledamo - rekao je Bernstin.
(Večernji)