GORBAČOV NIJE KRIV: Bivši ruski šef diplomatije Andrej Kozirjev iz Amerike optužuje Borisa Jeljcina
BIVŠI ministar spoljnih poslova Rusije Andrej Kozirjev demantovao je one koji tvrde da je sovjetski lider Mihail Gorbačov glavni krivac što sa Zapadom nije dogovoreno da NATO ne može da se širi na Istok.
Foto AP
U tek objavljenim memoarima na engleskom, Kozirjev opisuje kako je "pijani Jeljcin pravio ustupke bivšim saveznicima i pružao im podršku da postanu članice NATO".
Kako se navodi u memoarima, "u avgustu 1993. godine, Jeljcin je bio gost velikog antikomuniste, tadašnjeg predsednika Poljske Leha Valense". Domaćin ga je pozvao na privatnu večeru u formatu "jedan na jedan", bez prisustva članova delegacije.
- Veoma kasno, posle ponoći, Jeljcin me je telefonom pozvao da dođem kod njega u apartman. Odmah mi je bilo jasno da on ne može da razgovara. Kazao mi je da je usaglasio sa Valensom još jedan deo teksta na već ranije pripremljenu političku deklaraciju koja je trebalo da bude potpisana ujutro. U tom dopunjenom tekstu, rukom je bilo napisano da "se Rusija obavezuje da podrži stremljenje Poljske da što pre uđe u NATO".
ULOGA TENISA
RUSKI ambasador pri NATO Vitalij Čurkin i Andrej Kozirjev saznali su, krajem 1994. da Rusija podržava širenje NATO na Istok. Kozirjev je pozvan u Brisel na sastanak šefova diplomatija zemalja NATO na kom je Rusija trebalo da se složi sa "Partnerstvom za mir". Razgovaralo se iza zatvorenih vrata, a Kozirjev je morao da čeka, pa je igrao tenis. U jednom trenu, iz Kremlja su zvali ambasadu Rusije i tražili Kozirjeva. Jeljcinov savetnik je kazao Kozirjevu da "je TASS saopštio da su ministri prihvatili ubrzanje širenja NATO". Čurkin je telefonom dobio jednog od zapadnih kolega i ovaj mu je kazao da je američki državni sekretar Voren Kristofer ubedio prisutne da su Rusi zadovoljni, te je doneta odluka koja inače ne bi prošla.
Mada je poznato da je Kozirjev kao ministar spoljnih poslova od 1990. do 1996. bio prozapadno orijentisan, u memoarima ipak nije mogao da prećuti da su Jeljcinu davali lažna obećanja. Za razliku od predsednika Buša starijeg i državnog sekretara Džejmsa Bejkera sa kojima su Jeljcin i Kozirjev imali dobre odnose, Bil Klinton i Kristofer se nisu sustezali da ih potcenjuju i ponižavaju. Kad je krajem 1992. godine Klinton pobedio, Jeljcin je pokušao da od njega iskamči finansijsku pomoć. Za vreme prvog susreta sa Vorenom Kristoferom, u februaru 1993, Kozirjev je primetio da ga njegov domaćin uljudno sluša, ali da baš nije zainteresovan za tržišne reforme u Rusiji. Boris Jeljcin, Foto EPA
- Pri prvom susretu, Klinton je Jeljcinu mnogo obećao. Tu, reku obećanja, Jeljcin je prekinuo pitanjem, šta od toga može odmah da dobije? Klinton se posavetovao sa pomoćnicima i kazao: šest miliona dolara. Na to je Jeljcin uzdahnuo i rekao, ali to su Bil, groši (sitniš) - napisao je Kozirjev.
KRITIKE SA FLORIDE
VEĆ dugo, Andrej Kozirjev živi na Floridi i povremeno oštro kritikuje predsednika Vladimira Putina i njegove najbliže saradnike. Uprkos tome što Kozirjev nikada nije krio antipatije prema Srbima, na kraju političke karijere, zaposlio ga je Milan Panić u svojoj farmaceutskoj kompaniji "Aj-Si-En". To je Kozirjevu donelo prilično bogatstvo, jer od ruske penzije ne bi mogao ležerno da živi u Americi.
Kao dokaz da su Amerikanci ucenjivali tadašnje rusko rukovodstvo, Kozirjev daje svedočanstvo o svom prvom boravku u SAD, posle Klintonove pobede Klintona na izborima.
- Pre samita Jeljcina i Klintona, tadašnji američki državni sekretar Voren Kristofer pozvao me u Vašington, ali predsednik Klinton nije hteo da me primi sve dok Jeljcin nije potvrdio da će potpisati "Partnerstvo za mir" - seća se Kozirjev. Foto AP
Posle mnogo godina Kozirjev zaključuje da, uprkos uveravanjima na samitima da žele da sarađuju, u praksi je između SAD i Rusije vladala konkurencija, čak i lagano neprijateljstvo Vašingtona. Taj isti Kozirjev je, uprkos tome što je video da Klinton i Kristofer lažu, u to vreme nagovarao Jeljcina da veruje da rukovodstvo u Vašingtonu želi dobro Rusiji.