FRANCUSKA PRED GRAĐANSKIM RATOM? Šta je pozadina nedavno poslatog pisma i pretnje pučem penzionisanih francuskih generala

Goran Čvorović dopisnik iz Pariza

28. 04. 2021. u 23:07

AKO se ništa ne preduzme, ravnodušnost će neumoljivo da se širi društvom uzrokujući na kraju eksploziju i intervenciju naših aktivnih drugova u misiji zaštite civilizacijskih vrednosti i sunarodnika na nacionalnoj teritoriji!

Foto EPA

Ova ozbiljna opomena, s primesama najave puča, koju je nedavno u obliku otvorenog pisma najvišim instancama u zemlji poslalo dvadesetak penzionisanih generala, stotinak oficira i preko hiljadu drugih vojnih lica, pokazuje aktuleno stanje u kome se trenutno nalazi francusko društvo.

Zvuči neverovatno i zapanjujuće da policajci ne smeju da zađu u određene kvartove, da se u neke intervencije usuđuju da krenu samo uz ozbiljnu zaštitu specijalaca, da postoje zgrade za koje se otvoreno zna da se u njima diluje droga, da kamenice i vatrometna punjenja ne lete samo po njihovim glavama, već i na lekare, vatrogasce i sve one koji predstavljaju državu.

ODSEČENA GLAVA

POTPISNICI pisma kao opasnosti koje prete Francuskoj navode islamizam, bande iz predgrađa, napade na policiju, nasilje koje se umnožava. Pitaju ko je mogao pre deset godina da predvidi da će u Francuskoj profesoru posle izlaska iz škole biti odsečena glava.

U pojedinim kvartovima dileri drogom, razne bande ili radikalni islamisti praktično su preuzeli vlast. Sa druge strane, lopov koji upadne u stan dok su ukućani u njemu, zaštićen je kao "beli medved", jer ako mu od ukućana zafali i dlaka s glave, u zatvor će pre oni, nego on.

Tenzije Da li je predsednik Makron na jednoj, a vojska na drugoj strani , Foto AP

Doda li se tome i teroristička opasnost, napetost je velika, pa u tom kontekstu treba i posmatrati pismo generala u kome se upozorava na mogućnost izbijanja građanskog rata.
Situacija je komplikovana, jer čak i neki okoreli demokrate ne znaju za koga da glasaju na budućim izborima: ne bi da podrže ekstremnu desnicu, ali ni one koji odražavaju aktuelno stanje. Sva ispitivanja pokazuju da Marin le Pen trenutno ima najviše pristalica u prvom krugu predsedničkih izbora koji će biti održani sledeće godine, više i od Makrona, a da je odnos u drugom krugu prema najsmelijim procenama svega 52 prema 48 u korist aktuelnog stanara Jelisejske palate. Što više incidenata, ta razlika će biti manja.

Pristalice vlasti optužuju potpisnike pisma da su reagovali kao glasači Marin le Pen.

UGLED

VOJSKA, generalno, ima veliki ugled u francuskom društvu. Prema ispitivanju javnog mnjenja, objavljenom prošle godine, čak 74 odsto Francuza ima poverenja u vojsku. S druge strane, poverenje u političke stranke iznosi samo devet procenata. Policiji, prema istim izvorima, veruje 74 odsto, školi 69, medijima 23, a društvenim mrežama 13 procenata građana.

Ovi im uzvraćaju da je bolje da se bave uzrocima zbog kojih je pismo napisano, nego njihovim političkim opredeljenjem. Dodaju i da dobijaju ogroman broj podrške građana. Na optužbe da otvoreno zagovaraju izlazak vojske na ulice, odgovaraju da su to svojevremeno tražili i neki političari, kao u Marselju, na primer.

Marin le Pen je oficirima pružila podršku, dok se država oglasila prvo preko ministarke vojske Florans Parli, koja govori o zagovaranju ustanka i traži sankcije, a zatim i preko premijera Žana Kasteksa koji je osudio postupak ističući da ti generali ne predstavljaju vojsku već njih same.

Indikativno je da je pismo, u kome se predviđa hiljade mrtvih ako se ništa ne promeni, objavljeno tačno na šezdesetu godišnjicu neuspelog puča nekih francuskih generala zbog odluke vlasti u Parizu da napuste Alžir.

Pogledajte više