BAJDEN SE NADA DOGOVORU SA PUTINOM: Postoji sumnja da je unapred obavestio Putina o sankcijama

Američki predsednik Džo Bajden zadao je težak udarac Putinovom režimu. Ili ne? Na prvi pogled sve izgleda kao da su sankcije Bele kuće eskalirale na novi nivo konfrontacije sa Moskvom. Pored proterivanja ruskih diplomata - kao i mera protiv pojedinaca i kompanija povezanih sa Kremljem, Vašington je uveo nova ograničenja usmerena na ruski nacionalni dug.

Bajden nije mogao da čeka

Nije prošao ni dan između Bajdenovog telefonskog poziva ruskom predsedniku Vladimiru Putinu - koji je uključivao ponudu za sastanak - i otkrivanja sankcija. Na prvi pogled, izricanje sankcija neposredno nakon razgovora uništava nade za samit. Pripreme za takve sastanke pretpostavljaju određenu uzdržanost obe strane.

Bajdena su više puta kritikovali zbog toga što Kremlj nije smatrao odgovornim za mešanje u američke predsedničke izbore 2020. i masovne sajber napade. Nije mogao da izdrži još dugo, a da ne uradi nešto po pitanju Rusije, posebno u kontekstu rastućih tenzija oko Ukrajine. Zato je za sada izabrao relativno blage mere - i možda čak i rekao Putinu o njima.

Činjenica je da je The New York Times - jedan od glavnih kanala koje administracija demokrata koristi za curenje informacija, o nekim detaljima sankcija pisala unapred. Ako planirate iznenadni napad, ne obaveštavate svoje omiljene novine o tome unapred.

Jedina zaista neprijatna stvar za Kremlj je da, prema tekstu izvršne naredbe, od sada Bajden i njegovi naslednici u Beloj kući mogu izricati sankcije za bilo koju akciju Kremlja koju smatraju neprijateljskom i protiv bilo koje kompanije ili pojedinaca koje se smatraju saučesnicima u istim, uključujući supružnike i odraslu decu pripadnika ruske vladajuće elite. Sve ovo može da se uradi bez konsultacija sa Kongresom.

Jedan zapadni finansijski analitičar opisao je ovu situaciju kao "novi američki Damoklov mač nad Putinom - pet puta veći i pet puta oštriji od prethodnog".

Ove sankcije podrazumevaju ne toliko neposrednu štetu koliko povlačenje crvenih linija za budućnost. Sada je na Putinu red da odgovori. U njegovom univerzumu, Bajdenov poziv Moskvi pokazuje da je američki lider trepnuo prvi. Putin takođe nije mogao a da ne primeti da su SAD opozvale svoja dva razarača koja su poslata u Crno more da iskažu podršku Ukrajini. Tako je naredio da se do oktobra zatvore značajna područja Azovskog mora pod izgovorom „pomorskih vežbi“, potezom koji je očigledno želeo da ugrozi Ukrajinu potencijalnom blokadom njenih luka Berdjansk i Mariupolj. Za sada nije bilo snažnog odgovora Bele kuće na ove poteze.

Da li će Putin poštovati "crvene linije"?

Putin će takođe proterati američke diplomate potezom "oko za oko, zub za zub" i možda zatvoriti već poluzatvoreni moskovski biro američkog emitera na ruskom jeziku Radio Sloboda. Ali ruski vođa će zadržati glavni odgovor do svog zakazanog godišnjeg obraćanja oba doma parlamenta, 21. aprila.

Ako američka administracija zaista želi da sklopi "pakt stabilnosti" sa Putinovim režimom, zaštićen pretnjom novim kaznenim sankcijama ako se pređe "crvena linija", takav "sporazum" između dve strane može biti na stolu. Bajden, u tom slučaju, može da se  okrene svojim gorućim spoljnopolitičkim pitanjima poput Kine, kao i domaćim problemima. Dvojica lidera bi tada mogla da održe sastanak koji je Bajden predložio, i da razgovaraju o pitanjima kao što je pokretanje Start sporazuma i obnavljanje iranskog nuklearnog sporazuma.