POSLEDNJA ŽELJA PRINCA FILIPA: Oni su imali posebno mesto na sahrani, vojvoda je zahtevao da budu na pogrebu
NA SPISKU od 30 "odabranih" članova porodice kojima je bilo dozvoljeno da prisustvuju sahrani prica Filipa, našla su se i trojica nemačkih prinčeva, koje je vojvoda lično izabrao kako bi na njegovom pogrebu predstavljali rodbinu sa kojom je u krvnom srodstvu.
Toj, nemačkoj strani njegove familije bilo je otkazano prisustvo na venčanju princa Filipa i kraljice Elizabete, zahvaljujući posleratnoj nervozi koja je vladala u Bakingemskoj palati. Međutim, vojvoda od Edinburga do kraja svog života ostao je istrajan u svojoj nameri da "prošlost treba da ostane prošlost", piše "Dejli mejl".
Iz tog razloga, jasno je stavio do znanja da želi da njegovi "krvni srodnici", nećaci iz Nemačke - Bernard, princ od Badena, princ Donat iz Hesena i princ Filip od Hohonlohe-Langenburga, budu pravilno predstavljeni i uključeni u njegove posmrtne želje. Tako je i bilo.
Kako su putovanja otežana zbog korona virusa, vojvodina dva pranećaka i jedan dalji rođak bili su pozvani u Veliku Britaniju još prošlog vikenda, kako bi bili u karantinu do trenutka službe. Bili su smešteni kod zajedničkog prijatelja u Berkširu, a zatim su se nakon dodatnih kovid testova pridružili kraljici i ostalim članovima uže porodice u kapeli Svetog Đorđa.
- Zaista je neverovatna čast i svi smo izuzetno dirnuti i privilegovani što smo uključeni u ime šire porodice - izjavio je princ Filip (51) uoči sahrane svog rođaka.
Njegova baka, princeza Margarita, bila je vojvodina starija sestra koja je ostala u porodičnom dvorcu Langenburg, koji je princ Filip mnogo puta posećivao.
Drugi među njima, princ Bernard (50) unuk je druge vojvodine sestre Teodore, dok je princ Donat, poznat kao "Don" (54) glava dvorca u Hesenu, gde su se venčale dve vojvodine sestre.
Dragocena sećanja na "ujaka Filipa"
Sve ove porodice dele veliki broj zajedničkih uspomena na vojvodu od Edinburga, koji nije oklevao da se pojavi u Nemačkoj na krštenju ili značajnoj rođendanskoj zabavi potomstva i rođaka svojih starijih sestara.
- Bilo mi je zadovoljstvo da razgovaram sa njim. Sećanje mu je bilo izvanredno. Sećao se kako se igrao žmurke u zamku dok je bio dečak i kako je uživao u razgovoru sa lokalcima. Začas je mogao da se prebaci sa nemačkog na engleski i obrnuto, bilo da govori o Vinstonu Čerčilu ili lokalnoj divljini - ispričao je princ Filip od Honlo-Langenburga.
Osim kraljice i njene porodice i prijatelja, za vojvodom od Edinburga tuguje se i na drugim kontinentima u porodicama koje su obožavale "energičnog, neustrašivog ujaka", praujaka i rođaka, koji je bio veza sadašnje britanske porodice sa rođacima iz Evrope.
Razlog zbog kojeg su prinčevi sa "nemačke strane" pozvani da pristustvuju sahrani, zapravo je višegeneracijska povezanost izmeću princa Filipa i porodica ove trojice prinčeva, koja je podrazumevala i srodstvo sa kraljicom Viktorijom, zbog čega su često posećivali zamak Vindžor, iz kojeg su poticali i njihovi kršteni kumovi.
Svađali se i mirili nekoliko puta
Sestre princa Filipa (Margarita, Teodora, Sesil i Sofija) nisu prisustvovale njegovom venčanju sa kraljicom Elizabetom, zbog zategnutih političkih odnosa.
Za odustvo njegovih sestara sa venčanja, mladoženja je dobio opravdanje kako će ga taj potez poštedeti kritike štampe i javnosti. Umesto toga, zajednički su mu poklonile zlatno nalivpero kojim je insistirao da potpiše venčani list, a zatim zatražio da se ubuduće uključuju u porodična okupljanja.
Kada je kraljica bila u svojoj prvoj državnoj poseti Nemačkoj 1965. godine, ponovo je odlučeno da vojvodine sestre i muževi budu izostavljeni sa formalnih događaja, međutim, vojvoda nije odustajao.
Osim princa Bernarda, princa Donata i princa Filipa i ostali članovi vojvodine nemačke porodice želeli su da mu odaju počast ovog vikenda, te ih je dirnulo saznanje da je njegova posmrtna želja bila da se okruži svojim najbližima i najdražima koji nisu članovi britanske kraljevske porodice, kao i činjenica da princ Filip nikada nije imao nameru da zaboravi porodicu u kojoj je rođen.
(Blic.rs)