KAKO JE PRINC FILIP SPASIO MONARHIJU? Elizabeta je bila mlada i lepa, on pravi junak iz bajke, a njena porodica je bila protiv njihovog braka

Kako je stario, princ Filip, vojvoda od Edinburga koji je umro u petak ujutro u dvorcu Vindzor, postao je čuven po svojim gafovima i nije mu se mogla poveriti “Firma”. Sa zvaničnih dužnosti povukao se 2017. Međutim, istinska priča je daleko kompleksnija – ona govori o grčko-danskom princu koji je izbegao sa porodicom kao po holivudskom scenariju i reformatoru koji je pokušao da uvuče kraljevsku porodicu u 20. vek.

Teško detinjstvo

Rođen 1921. u danskoj kući Gluksberg na grčkom ostrvu Krf, Filip je bio jedini sin princa Endrua od Grčke i princeze Ane od Batenberga.

Od kraja 18. stoleća, kako su se velike evropske kuće mešale međusobnim brakovima, plemstvo je postalo još homogenije i u razgranatoj krošnji njegovog porodičnog drveta bio je u srodstvu sa skoro svakom porodicom na kontinentu. Ništa od toga nije, međutim, pomoglo kad je Filipov ujak, kralj Konstantin I, abdicirao a porodica otišla u egzil. Legenda kaže da je jednogodišnji Filip iznesen iz Grčke u kolevci napravljenoj od drvene gajbe za narandže.

Iako je rođen u Grčkoj, Filip nikad nije govorio maternjim jezikom jer je odrastao u Parizu, koristeći se francuskim i nemačkim. Sebe je smatrao Dancem. Detinjstvo mu je bilo haotično i obeleženo tragedijama.

Nedugo nakon abdikacije, njega majka je počela da pati od mentalnih problema. Dijagnostikovana je šizofrenija, poslali su je u kliniku u Švajcarskoj, dok su se Filipove četiri starije sestre u međuvremenu udale i otišle za Nemačku, a otac nestao u Monte Karlu, ostavljajući sina, koji je sa svega sedam godina otišao da živi kod bake u Englesku.

Starija sestra je dovela Filipa 1933. u Nemačku, taman u vreme uspona Adolfa Hitlera. Kad je Filipov učitelj Kurt Han, Jevrej, pobegao iz Nemačke i otvorio školu Gordonstoun u Škotskoj, on je otišao za njim.

To je bio novi tip engleske privatne škole koji je ohrabrivao dečake da budu čvrsti i otporni. Dok su njegove sestre živele u novom nemačkom režimu, Filip je otišao u drugom pravcu, postajući više Britanac. Jaz je postao još veći nakon smrti sestre Sesilije u padu aviona 1937. Porodica se prosto dezintegrisala.

Opčinio je Elizabetu

Filip se priključio kraljevskoj mornarici i uskoro našao na suprotnoj strani ostatka porodice u ratu koji je izbio 1939. Te godine je Filip, na susretu koji je organizovao njegov ambiciozni ujak Luis Mauntbaten, upoznao 13-godišnju princezu Elizabetu, naslednicu britanskog trona.

Elizabetu je odmah pomeo visoki mladić, posle je napisala da je upoznala “vikinškog boga”. Počeli su da se dopisuju, a 1946. su se verili. Sledeće godine su se venčali, uprkos sumnjama Elizabetine majke, a Filipove sestre nisu bile pozvane na venčanje.

U ratno vreme takav događaj je označen kao “štedljivo” venčanje, ali to je bio samo spin. Par je dobio 2.500 poklona, uključujući šal koji je istkao Mahatma Gandi za koji je kraljica Marija, nevestina baka, pogrešno pretpostavila da je jedan od njegovih pokrivača i pažljivo osmišljena uvreda. Živi radio prenos slušalo je 200 miliona ljudi. Istrošena ratom, Britanija je žudela za retkom prilikom da uživa u nacionalnom slavlju i stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice da slavi.

Elizabeta postaje kraljica

Od početka 19. veka, kako su se gasile moći krune, tražila se nova svrha za britansku konstitutivnu monarhiju. Rat je pokazao da se ona može iskoristiti kao tačka jedinstva. Plemići bi od “vladara” mogli da postanu poput nacionalne porodice, a u tu priču savršeno se uklapao mladi kraljevski par.

Elizabeta je bila mlada i lepa, a Filip kao princ iz bajke – zgodan, hrabar, blistavog osmeha. Usledilo je pet lepih bračnih godina i dvoje dece, ali je 1952. došlo do potresa kad je umro kralj Džordž, a 27-godišnja Elizabeta sela na presto.

Dok je Dajana kasnije govorila da je u njenom braku bilo troje ljudi – ona, princ Čarls i Kamila – u braku Filipa i Elizabete bilo je bar 55 miliona. Kako je ona na krunisanju 1953. posvetila svoj život svom narodu, izgleda da je to izvršilo ključni uticaj na njenog supruga.

Njegova karijera je bila gotova, sudbina mu je bila da postane “rezervni deo”. Filip i njegov ujak Luis hteli su da njegovu ulogu učine relevantnijom i pokušali da promene kraljevsko porodično ime od Kuće Vindžor u Kuću Mauntbaten. Ali, kad je tadašnji premijer Vinston Čerčil to saznao, usledila je poduža bitka i Filip je na kraju izgubio. Tek 1957. je dobio titulu princa.

Filip je pokušao da zauzme značajnu ulogu kao podrška ženi koja predstavlja Britaniju. Osnovao je nagrade Vojvoda od Edinburga, za program među mladima, postao je pokrovitelj više od 816 dobrotvornih društava i dodelio sebi titulu Prvog oficira dobrog broda Vindžora.

Modernizacija monarhije

Imao je ideje o modernizovanju kraljevske porodice, ali nije sve išlo po planu. Dokumentarac BBC-a iz 1969. koji je trebalo da prikaže Filipov život iza zavese, i to na njegovu inicijativu, pretvorio se u katastrofu. Film “Vindžorovi” je prikazao kraljevsku porodicu kao obične, iako bogatije ljude koji vole roštilj, sladoled i slično. Misterija kojom su bili obavijeni pretrpela je veliki udarac iz sopstvenih redova, a od te rane se nikad nisu zaista oporavili.

Dokumentarac je prikazan jednom i nikad više. Ali, posledice su ostale i to ne samo zato što je otkriveno da su i oni normalni ljudi. Puštajući kamere unutra Filip je otvorio prozor paparacima i od tada je štampa “targetirala” niže članove Kuće Vindžor, kako piše “Politiko” kao vezane životinje na safariju.

A onda je došla Dajana

Dolaskom ’80-ih Filip je samo pogoršao stvari, ohrabrujući svog sina Čarlsa da se oženi mladom Dajanom Spenser. Čarls i Filip su imali turbulentan odnos. Dok je sin voleo poeziju i pozorište, otvoreno izražavao svoje emocije, otac je preferirao da puca u mete i sve drži u sebi.

Daleko od toga da je Filip bio hladan i bezosećajan. Tokom većeg dela katastrofalnog Čarlsovog braka, Filip je pokazao nežnost prema Dajani i povezao njeno nezadovoljstvo sa ponašanjem svog sina. Kad je ona tragično umrla u saobraćajnoj nesreći, Filip je bio taj koji je vodio svoje unuke u periodu posle toga. A izgleda da ga je njegovo osmoro unučadi i isto toliko praunučardi obožavalo.

Kad su Čarlsovog sina Vilijama 2016. upitali da ukratko opiše svog dedu, on je rekao:

- Samo jedna reč – legenda!

A izgleda da i mnogi drugi, ne samo članovi kraljevske porodice, dele to mišljenje. Kad se prenela vest o Filipovoj smrti, mnogi Britanci su bili iznenađeni osećajem gubitka. Malo ko se seća trenutaka u periodu države bez njega.

Ostavio je svoj pečat. Možda nije bio kapetan broda na kojem se venčao, ali je sproveo krunu kroz turbulentne vode posleratnih godina. Više od toga, uvek je bio lojalna i čvrsta podrška kraljici, njena “stena” kako ga je zvala i prijatelj u kojeg je imala najviše poverenja.

(Blic.rs)