BIL GEJTS BI DA GRADI NUKLEARKE: Nakupovao hektare zemlje, a sad ima novi veliki plan
KAO i kod mnogih ljudi, mišljenje Bila Gejtsa o nuklearnim elektranama bilo je pod uticajem događaja koji su se desili u prošlosti, poput nesreće u Černobilju. Međutim, Gejts je bio zainteresovan i za potencijal nuklearne energije kao oblik čiste energije.
Foto: Printskrin
Nakon što je čitao članak o novoj generaciji nuklearnih reaktora koji su napravljeni tako da spreče slične nesreće, Gejts je 2008. osnovao kompaniju „Tera pauer“ kako bi iskoristio dobrobiti ovakvih inovacija.
Zabrana od američke vlade da kroz svoj program ARDP (Advanced Reactor Demonstration Program) demonstrira održivost nuklearne energije, „Tera pauer“ ima za cilj da izgradi „potpuno funkcionalan napredan nuklearni reaktor u roku od sedam godina od nagrade“, navodi Kancelarija za nuklearnu energiju pri američkom Departmanu za energiju.
- Zamišljamo mrežu do 2050. godine koja se napaja vrlo značajnom energijom vetra i solarnom energijom, ali je dopunjena nuklearnim reaktorima ’Tera pauer‘“, rekao je predsednik i izvršni direktor kompanije Kris Levesk za Si-En-Bi-Si .
Levesk predviđa da „Tera pauer“ može pomoći Sjedinjenim Državama da postanu dominantna sila kada je u pitanju nuklearna energija.
- Kako druge zemlje budu vršile tranziciju svojih energetskih mreža, SAD će još jednom izvoziti reaktore koji će postaviti standarde za ceo svet, kao što smo radili i sa današnjim, konvencionalnim reaktorima - rekao je Levesk.
Mogućnost Tera pauera“ da dostigne navedene ciljeve umnogome će zavisiti od velike količine novca i uticaja njenog osnivača.
- Najvažniji faktor je to što Bil Gejts stoji iza ovoga - rekao glavni je naučni istraživač na Institutu Tehnološkog departmana za nuklearnu nauku i inženjering, Čarls Forsberg.
„Najbitniji faktori u razvoju novog reaktora su novac i stručni ljudi. Bil Gejts donosi oba.“
Ovi napredni, „natrijumski“ nuklearni reaktori bi podrazumevali bezbedniji sistem za hlađenje, skladištenje energije poput baterije, manje troškove izgradnje i manje nuklearnog otpada.
Ipak, mišljenja kada je u pitanju nuklearna energija i dalje se razilaze. Dok jedni smatraju da je ona odličan izbor, druga strana tvrdi da nije najbolje rešenje.
Podsetimo, Bil Gejts je kupujući došao do vrtoglavih skoro 100.000 hektara obradive zemlje u čak 18 saveznih država, a preračunato u kvadratne kilometre reč je o hiljadu kvadratnih kilometara.
S nedavnom kupovinom on je postao novi najveći privatni vlasnik poljoprivrednih zemljišta u Americi.
(B92)