DA LI JE BRAZILSKI SOJ KORONE TOLIKO OPASAN I ZARAZAN? Širi se vrtoglavo, izazvao je 17 mutacija i već je u Evropi!

Pouzdana internet baza za proveru medicinskih podataka „"Pubmed"“ Američke nacionalne medicinske biblioteke koja sakuplja medicinske članke iz čitavog sveta, do početka aprila nije našla posebno mnogo naučnih podataka o soju virusa P.1 kao jednoj od brojnih varijanti virusa korone, piše Dojče vele (DW).

Ipak, baza podataka navodi naučni rad sa severa Brazila koji pokazuje da se taj soj ponaša netipično i da bi se moglo zaključiti da je zarazniji od "klasične" varijante.

Virus se u Brazilu zaista širi vrtoglavom brzinom i prema podacima od 8. aprila u toj zemlji bilo je zaraženo više 13 miliona osoba, na 211 miliona stanovnika, a takođe je i broj umrlih drastično porastao - početkom januara je umiralo po oko 1.000 osoba svakog dana, a sada ih je već i po 3.000, navodi DW.

DW dodaje da svi podaci ukazuju da bi za ovo stanje mogao biti odgovoran P.1, ali i da treba uzeti u obzir da je zdravstveni sistem u Brazilu gotovo pred kolapsom, da je samo pretpostavka koja se prenosi u medijima kako je tamo već 90 obolelih od tog novog soja, kao i da je nemoguće proveravati genetski kod virusa kod svakog obolelog.

Ovaj soj već je zabeležen u Meksiku i Kolumbiji, a stigao je i u Evropu - u Belgiju i Švedsku.

Soj P.1 je utvrđen 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-KoV-2 je stvorio već 17 mutacija od kojih su tri na "bodljikavom" proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ljudske ćelije, a najproblematična je mutacija E484K, koja, opet kako se pretpostavlja, može dovesti do oboljenja i onih osoba koje su već prebolele koronu i koje su stvorile imunitet.

Taj zaključak je donet na osnovu činjenice da se soj P.1 posebno širi po brazilskoj saveznoj državi Manaus, jer je tamo mnogo osoba obolelo od korone već u prvom talasu pandemije.

Prema dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja, lekari navode da ovaj soj ne izaziva težu kliničku sliku, ali teško je dati definitivan odgovor baš zbog zaraznosti i pretrpanosti bolnica, dok više smrtnih slučajeva može biti i rezultat toga što nema dovoljno respiratora i mesta na odeljenjima intenzivne nege.

I kada je delotvornost vakcina u pitanju, još nema jednostavnog odgovora, piše DW i dodaje da je poznato kako one proizvođača AstraZeneke i Bajonteka u laboratorijskim uslovima stvaraju antitela i protiv soja P.1, ali je poznato i da imunizovane osobe mogu biti "napadnute" virusom, ali da je onda tok bolesti mnogo blaži, pa se može reći da one deluju protiv soja P.1.

O tome se još intenzivno sprovode istraživanja, navodi Dojče vele.