ODREKAO SE PRAVOSLAVLJA ZBOG LJUBAVI: Imao tužno detinjstvo, bio je i u Srbiji - Ko je princ Filip koga je volela Elizabeta?

Preminuo je danas u 99. godini, objavila je Bakingemska palata.

Filip je imao pravoslavne korene. Rođen je u vili Mon Repos na grčkom ostrvu Krf, kao potomak grčke i danske kraljevske porodice, kao sin jedinac i peto i poslednje dete princa Endrua i princeze Alis. Iako se sam deklarisao kao Danac, on je negovao svoje pravoslavne korene baš što čini i njegov sin princ Čarls, koji redovno posećuje Svetu Goru – doduše u svojstvu privatnog lica – a bio je i u Srbiji.

Mnogi smatraju da Čarlsova privrženost pravoslavlju nije slučajna baš zbog Filipa, odnosno princa Filiposa od Grčke i Danske kako je rođen. Obojica su počasni članovi Engleskog društva prijatelja Svete Gore, a Čarls je među prvima dao pomoć za obnovu Hilandara nakon velikog požara – skoro milion evra.

Smatra se da bi Čarls, kao prvi u redu naslednik krune, mogao da "imat problema” zbog svoje privrženosti pravoslavlju, jer je njegov otac morao da ga se odrekne kad se oženio Elizabetom. Ženidbom je zvanično prestao da bude pravoslavac, kako su pisali kraljevski biografi, dodajući da nikad nije prestao da se krsti na pravoslavni način. Da bi dobio britansko državljanstvo Filip je takođe morao da se odrekne svojih titula. Usvojio je i majčino anglizirano prezime Mauntbaten.

Filipova porodica je pobegla iz Grčke kad je on bio beba, zbog čeka ne govori grčki. Ipak, kako je sam rekao 1992, “razume ponešto”. Njegovo detinjstvo je bilo tužno. Kako je rekao Majkl Parker, koji je bio prvi privatni sekretar princa, Filip je bio usamljen.

- Kad mu je trebao otac, nikoga nije bilo tu za njega. Brak njegov roditelja je uništen. Majka se priključila religioznom redu. Mladog princa od Grčke su slali od rođaka do rođaka i od škole do škole – rekao je on.

Već u vreme njegovog rođenja brak njegovih roditelja bio je u teškoj krizi. U vreme vojnog puča Filipov otac otišao je u egzil u Monte Karlo, gde je živeo sa svojom ljubavnicom, dok se Alis sa petoro dece zatekla u egzilu u Parizu, kada je Filip imao godinu i po.

U početku su se nastanili u kućici u predgrađu koja je bila u vlasništvu njegove tetke Marije Bonaparte, koja je bila udata za princa Džordža od Grčke. Filipov rođak je bio gej - princ Džordž je bio zaljubljen u svog ujaka, princa Valdemara iz Danske, i to nije krio. Porodica nije imala novca, izdržavale su ih bogate tetke, a Filipove četiri sestre su morale da potraže isto tako bogate supruge.

Kad je Filip imao osam godina majka mu je obolela od šizofrenije a otac je odbio da prihvati decu. Sledeće godine sve Filipove sestre su se udale za Nemce, a on je ostao kod rođaka. Oca gotovo da nije ni sreo, a dešavalo se da godinama ništa ne čuje o majci, sve dok ih jednog dana nije spojila tragedija – Filipova sestra Sesilija, njen muž, svekrva i dva sina doživeli su stravičnu avionsku nesreću 1937.

Filip se obrazovao u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji a u 18. godini, 1939, priključio se britanskoj mornarici, u kojoj je tokom Drugog svetskog rata služio je u mediteranskim i pacifičkim flotama. Za to vreme je njegova majka pomagala Jevrejima i 1993. je posthumno proglašena "Pravednikom među narodima". Posle toga je otišla u monahinje, a Filip je upoznao Elizabetu.

Iste godine upoznao je Elizabetu, dok je ona sa ocem, kraljem Džordžom VI, obilazila Kraljevski pomorski koledž u Dartmutu. Elizabeta se zaljubila u Filipa i počeli su da razmenjuju pisma. Ona je tada imala svega 13 godina. Sedam godina kasnije, Filip je zatražio od kralja njenu ruku, što je ovaj odobrio, a zvanična veridba je odlagana dok Elizabeta nije napunila 21 godinu. Do marta 1947 Filip se odrekao svojih grčkih i danskih titula, usvojio prezime Mauntbaten i postao britanski državljanin.

Takođe se odrekao pravoslavne vere – Filip je bio kršten u grčkoj pravoslavnoj crkvi – a dan pre venčanja dobio je niz novih titula – njegovo kraljevstvo visočanstvo, vojvoda od Edinburga, erld od Merioneta, baron od Grinviča...

Venčanje je obavljeno u Vestminsterskoj opatiji, a gledalo ga je 200 miliona ljudi širom sveta. Brojne ugledne zvanice su prisustvovale uživo, ali ne i Filipovi nemački rođaci, uključujući njegove tri sestre koje su se udale za nemačke prinčeve. Nakon Drugog svetskog rata, Britaniji bilo prihvatljivo da se nemački rođaci pozovu na venčanje vojvode od Edinburga.

Kad je Elizabeta postala kraljica, Filip je napustio aktivnu vojnu službu, gde je došao do čina komandanta, i postao je britanski princ 1957. Čim su se Grci ponovo okrenuli monarhiji, njegova majka je posetila Bakingemsku palatu, gde je poslednje dve godine svog života provela pored sina.

Filip i Elizabeta dobili su četvoro dece – Čarlsa, Anu, Endrua i Edvarda. Princ se povukao sa službenih dužnosti u avgustu 2017, u 96. godini. Podatak je da je od 1952. imao ukupno 22.219 zvaničnih angažmana, a poslednji je bio susret sa kraljevskim marincima.

Filip je u januaru 2019 imao saobraćajnu nesreću, kad je izgubio kontrolu nad vozilom i udario u drugi auto, ali je prošao nepovređen. Nakon ovog je predao dozvolu a dva dana kasnije je primećen da ponovo vozi. Filip, naime, zbog udesa nije krivično gonjen, a dozvoljeno mu je da vozi po privatnim imanjima porodice.

Tokom pandemije se izolovao sa kraljicom u Vindžoru, a kraljevski par je vakcinisan protiv Kovida u januaru ove godine. U februaru je hospitalizovan jer mu se slošilo, ali je nekoliko dana kasnije potvrđeno da “reaguje na tretman” protiv “infekcije”. Zadržan je na posmatranju zbog prethodno postojećeg srčanog stanja. Filip je zbog toga na kraju operisan početkom marta, a dve nedelje kasnije je izašao iz bolnice.

Filip je bio poznat kao sportski entuzijasta. Igrao je polo do 1971, kad je počeo da se takmiči u vožnji kočija i čak pomogao da se taj sport popularizuje, a voleo je i jedrenje.

Filip za sobom ima i niz odlikovanja. Kraljica Elizabeta mu je za 90. rođendan dala titulu Lorda-admirala, a u novembru 2017, za 70. godišnjicu braka, dodelila mu je Veliki viteški krst Kraljevskog viktorijanskog reda, čime je postao prvi Britanac nakon svog ujaka Erla Maunbatena koji ima pravo da nosi zvezde četiri viteška reda. Takođe je od 1972. nosilac Ordena jugoslovenske velike zvezde , najvećeg odlikovanja SFRJ.

Naravno, tu je i druga strana medalje - gafovi, neumesne izjave poput one kad je uvredio poznatog velškog pevača Toma Džonsa rekavši da je on "prokleto loš pevač". Ali, pripisivale su mu se i afere. Pričalo se da je Filip imao brojne "avanture" sa ženama iz sveta aristokratije, pozorišta i filma. Ali, dokazi se nikad nisu pojavili u javnosti.

Za Filipa važi da je bio čovek od dužnosti, ali slab što se tiče pažnje, kao posledica njegovog tužnog, usamljenog detinjstva. Elizabeta ga je upravo takvog i upoznala, kako je ranije pisao “Indipendent”.

(Blic)