STRUČNJACI SU PREDVIDELI: Evo kada opasnost korona virusa prestaje i kada će svi biti vakcinisani

- Da bismo zaštitili svet moramo da se postaramo da su svi ugroženi u svim krajevima sveta, a ne samo u zemljama koje mogu da priušte vakcinu, imunizovani - kaže Tedros Adhanom Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Znamo da će vakcine odigrati ključnu ulogu u povratku sveta u normalnost posle pandemije, ali postoje mnoge prepreke koje će za neke to pretvoriti u mnogo duže putovanje nego za neke druge. Na primer, neke države i politički blokovi počeli su da se nadmeću u pravljenju zaliha čim su ove postale dostupne i ovaj "vakcinalni nacionalizam" gura stanovništvo siromašnijih zemalja na kraj reda.

Drugi problemi kao što je oklevanje u odzivu, uska grla u proizvodnji i zastoji u nabavkama takođe ometaju postizanje globalnog kolektivnog imuniteta, krajnji cilj u borbi protiv koroa virusa.

Uzevši sve te prepreke u obzir, kad možemo da očekujemo da globalni program vakcinacije zaista urodi plodom u borbi protiv kovida?

KAKO IDE PROGRAM VAKCINACIJE?

Programi imunizacije od kovida-19 pokrenuti su u mnogim zemljama, ali došlo je do raskoraka u ponudi i potražnji. U ovom trenutku je u 138 zemalja dato oko 565 miliona doza, prema podacima OVID-a, a za 30. mart se kaže da je dato otprilike 13,9 miliona doza. Ukupni zbir možda zvuči mnogo, ali uz globalni broj stanovnika koji iznosi nešto manje od 7,8 milijardi, to je dovoljno da samo 7,2 odsto ljudi na Zemlji dobije jednu dozu.

Ako se bude održao ovaj ritam, biće potrebno više od tri godine da se svi širom sveta vakcinišu, naročito budući da skoro sve aktuelne vakcine zahtevaju dve doze da bi se postigao njihov pun efekat. Ekonomska obaveštajna jedinica (EIU) smatra da će većina odraslog stanovništva u razvijenim privredama biti vakcinisana do sredine 2022. godine.

Za zemlje sa srednjim primanjima ovaj vremenski raspored se produžava na kraj 2022. ili čak početak 2023. godine, dok će najsiromašnije zemlje na svetu možda morati da čekaju na masovnu imunizaciju sve do 2024. godine - ukoliko do nje uopšte bude došlo.

ŠTA JE "VAKCINALNI NACIONALIZAM"?

"Vakcinalni nacionalizam" se odnosi na postupke nacionalnih vlada koje žele da obezbede zalihe za vlastito stanovništvo po cenu drugih na gramziv i nefer način. Mnoge bogate zemlje kupuju zalihe preko bilateralnih sporazuma sa farmaceutskim zemljama, ali mnogo više nego što im zapravo treba.

Na primer, Kanada je naručila pet puta više punih doza nego što ima stanovnika, a trebalo bi da dobije i američki višak Astra zenekine vakcine pošto je američki predsednik Džo Bajden saopštio da će donirati višak zaliha dok se čeka da vakcina bude odobrena za upotrebu u zemlji. Isto tako, Velika Britanija je optužena za gomilanje zaliha vakcine. Džeremi Farar, direktor Velkama, kaže da će Velika Britanija imati pristup dovoljnom broju vakcina da vakciniše čitavu svoju populaciju dvaput.

- Moramo da počnemo da razmišljamo izvan granica naše zemlje. Ove doze neće biti ni od kakve koristi u Velikoj Britaniji, vreme je da počnemo da delimo te doze sa onima u svetu kojima su najpotrebnije - rekao je on.

Evropska unija je na sličan način zapretila kontrolom izvoza vakcina koje se proizvode na njenoj teritoriji sve dok ima problema da sprovede vlastiti program vakcinacije. Sve to znači da su vredne zalihe vakcina zatočene u nekolicini bogatih ekonomija i da se one ne dele ravnopravno sa siromašnijim zemljama.

Set Berkli, rukovodilac vakcinalnog saveza Gavi, izjavio je prošlog meseca:

- Ako vlade budu nastavile sa ovom vrstom vakcinalnog nacionalizma i ako proizvođači budu nudili vakcine protiv kovida-19 samo onima koji najviše ponude, baš kao što je bilo 2009. godine (sa vakcinama protiv svinjskog gripa), to će samo produžiti krizu".

- Čak i ako u budućnosti doze budu obećane svakoj zemlji, odlaganje dostupnosti vakcina širom sveta omogući će korona virusu da nastavi da cirkuliše, mutira i da se potencijalno bolje prilagođava ljudskom domaćinu - rekao je Farar.

DA LI VAKCINE ODLAZE TAMO GDE SU NAJPOTREBNIJE?

Mnoge zemlje sa srednjim primanjima i većina sa niskim oslanjaju se na vakcinalnu koaliciju Kovaks kako bi obezbedile vakcine za svoje stanovništvo. Ova inicijativa predvođena SZO-om želi da isporuči šest milijardi doza siromašnim zemljama, sa dve milijarde planirane za 2021. godinu. Kovaks je do sada poslao 32 miliona doza u 70 zemalja članica, sa Tongom i Trinidadom i Tobagom koji su dobili najnovije pošiljke, prema Gaviju, Vakcinalnoj alijansi.

Očekuje se da afričke zemlje budu među poslednjim koje će vakcinisati većinu svog stanovništva i posebno će zavisiti od ove inicijative.

Gana je prošlog meseca bila prva zemlja koja je počela da dobija vakcine od Kovaksa budući da je ispunila stroge kriterijume i obećala brzu distribuciju.

En Mavate, afrička urednica BBC-a za zdravlje, sugeriše da je vrlo verovatno da će mnoge afričke zemlje na kraju morati da kupuju vakcine po višoj ceni od zapadnih zemalja, delimično zato što nisu unapred naručile zalihe.

ŠTA JE SA "OKLEVANjEM SA VAKCINISANjEM"?

Oklevanje sa vakcinisanjem bi takođe moglo da ima značajan uticaj na globalni imunitet. U nekim bogatijim zemljama, program zapinje uprkos pristupu zalihama vakcine. Na primer, skorašnje ankete u Francuskoj i Japanu pokazuju da oko polovina populacije ne želi da se vakciniše.

Potom je Nemačka, zajedno sa Italijom, nekoliko nedelja kasnije potpuno prestala da daje Astra zeneku, iako su obe zemlje doživele treći talas zaražavanja, što je navelo SZO da izda više saopštenja o bezbednosti ove vakcine. To oklevanje sa odzivom u razvijenom svetu moglo bi da se prenese i na siromašnije zemlje, naročito ako globalna vakcinacija bude bila spora.

Neke zemlje - naročito one sa mladim demografskim profilom - mogle bi da izgube motivaciju za podelom vakcina, naročito ako se bolest raširi u značajnoj meri (pa veliki segment populacije već poseduje imunitet) ili ako su troškovi koji uz to idu previsoki.

Agata Demara, direktorka globalnog predviđanja pri EIU-u, kaže: "Vremenski raspored globalne vakcinacije nastavlja da se rasteže do kraja 2022. i 2023. godine, povećavajući rizik da će neke zemlje u razvoju odlučiti da ne vakcinišu svoje stanovništvo".

Slab odziv imaće dramatičan uticaj na postizanje cilja kolektivnog imuniteta, za koji eksperti kažu da je najbolja šansa za svet da okonča pandemiju.

HOĆE LI VAKCINACIJA ISKORENITI KOVID-19?

Glavni medicinski savetnik Velike Britanije Kris Viti izjavio je na vladinom brifingu kako veruje da su šanse za eliminisanje kovida-19 toliko "blizu nule da je to praktično nebitno".

- Uspeli smo da iskorenimo samo jednu bolest, a to su velike boginje sa fenomenalno efikasnom vakcinom tokom veoma dugog vremenskog perioda - dodao je profesor Viti.

Ali to ne znači da su napori za vakcinaciju uzaludni, ali delimično imunizovana globalna populacija zato može da dovede do pojačane zaraze i više novih varijanti.

Profesorka Azra Gani, predsednica epidemiologije zaraznih bolesti na Imperijalnom koledžu u Londonu, kaže da je primarni cilj vakcina protiv kovida-19 da spasu živote, a to se postiže istovremeno sticanjem imuniteta kod vakcinisanih i sprečavanjem daljeg prenošenja virusa.

- Imajući u vidu da je prošlo tek nešto malo više od godinu dana otkako je virus identifikovan, napredak koji je u međuvremenu ostvaren u izradi i davanju vakcina je neprikosnoven - dodala je Gani, prenosi BBC.

/Blic žena)