CENA ZLATA NA NIVOU PRE PANDEMIJE: Zašto to ne brine ulagače u dragoceni metal?

Cena zlata najčešće se izražava u iznosu američkih dolara, koje je potrebno izdvojiti za jednu uncu (31,1 grama) zlata na svetskim berzama.

Ona je jutros iznosila oko 1.700 američkih dolara, što je tek nekoliko procenata više od nivoa na kojem je cena zlata bila početkom 2020. godine, odnosno pre početka pandemije.

Relativno nizak nivo cene zlata posledica je nedavnog pada koji traje već mesecima. Naime, cena žutog metala je doživela svoj istorijski maksimum u avgustu prošle godine, kada je iznosila više od 2.000 dolara po unci, piše Poslovni dnevnik.

Mnogi se opravdano pitaju kako to da je, nakon takvog rasta, cena zlata doživela pad, s obzirom na to da se svet još uvek nalazi u pandemiji, privredna kriza traje, a takvo okruženje je "pogodno tlo" za napredak zlata.

Odgovor je kompleksan jer je više faktora u igri, ali onaj verovatno najbitniji jeste kamatna stopa na američke državne obveznice. Naime, postoji dobro zabeležena negativna korelacija kretanja povraćaja na američke desetogodišnje obveznice i cene zlata.

Kada povraćaj raste, to stvara pritisak na cenu zlata koja pada, i obrnuto. Razlog za to je ponašanje ulagača koji beže od obveznica kada su povraćaji niski, zbog čega deo njih završi u zlatu, kojem posledično raste cena.

Kasnije, kada prinosi počnu rasti, ulagači se vraćaju tim istim obveznicama, a to dovodi do prethodno pomenutog odliva kapitala iz zlata. Ipak, kod ulagača nema razloga za strah kada govorimo o zlatu, jer američke kamatne stope ne mogu da rastu unedogled.

Budući da se SAD većinom zadužuju na domaćem tržištu kapitala, rast prinosa na američke obveznice ujedno znači i rast kamata za otplatu državnog duga, tako da je u fiskalnom interesu države da stope, ipak, ne rastu previše. Sve navedeno odnosi se na nominalne prinose na obveznice, ali ono što je bitnije jesu realni prinosi.

Oni su i u SAD negativni, jer je očekivana inflacija veća od nominalnog prinosa. To znači da čak i ovaj novi rast kamatnih stopa nije dovoljan da bi ulaganje u desetogodišnje obveznice bilo isplativo, što je, zapravo, dobra vest za ulagače u zlato.

Inflacija ponovo, nakon dugo vremena, postaje jedna od najvećih bojazni monetarnih vlasti, što je verovatno i opravdano s obzirom na velike programe kvantitativnog popuštanja i ultraekspanzivne monetarne politike koja se sprovodi već desetak godina, a dosegla je svoj vrhunac 2020.

Više od 40% svih američkih dolara u opticaju stvoreno je u poslednjih 13 meseci, što je monetarna ekspanzija nezapamćenih razmera u istoriji SAD. Uvek je nezahvalno predviđati kretanje cene zlata u budućnosti, ali moguće je analizirati pojedinačne faktore koji utiču na cenu.

Na primer, kako navodi hrvatski portal, vrlo je izvesno da nas čeka pad vrednosti američkog dolara u budućnosti, ali nije moguće predvideti koliki će biti taj pad i kojom brzinom će se odvijati.

Prilika za kupovinu "s popustom"

Što se tiče kretanja cene zlata, potrebno je razdvojiti kratkoročna predviđanja koja se tiču perioda od nekoliko meseci do godinu dana, od onih dugoročnih, koja se odnose na višegodišnje kretanje cene.

Kratkoročna kretanja su veoma teška za predviđanje, jer su oscilacije na dnevnom, nedeljnom, ali i mesečnom nivou vrlo česte i nepredvidljive, ali je malo lakše prognozirati kretanje cene na duže staze, s obzirom na dostupnost istorijskih podataka.

Ako pogledamo kretanje cene u poslednjih 20 godina, možemo videti kako je prosečni godišnji rast iznosio približno 8%, a sličan je trend zabeležen i u prethodnom periodu. Naravno, to ne znači da je cena zlata svake godine toliko rasla, već je to prosek. Ono što je bitno: dugoročni trend je u proseku pozitivan.

Ukoliko taj trend preslikamo i na budućnost, te izračunamo nove pojave kao što su visoka inflacija i niske kamatne stope, postaje jasno zašto većina analitičara smatra kako je pred zlatom svetla budućnost, uprkos trenutnom kratkoročnom padu. Štaviše, mnogi investitori ovakve padove koriste upravo za kupovinu zlata.

(Telegraf)