BRISEL NI POSLE TRI GODINE NIJE "NAVIO SAT": EU birokrate bez odgovora dokad ćemo pomerati časovnike
CARE, care, koliko ima sati? Dva džinovska, jedan kratki! Zbrajalicu iz ove drevne igre mogli bi od jutros da primene mnogi koji se nisu setili da pomere časovnik, ili se bunovni više ne sećaju da li su to učinili sinoć, pa ne znaju da li trenutak za prvu kafu računaju po novom ili starom vremenu.
Ilustracija Toše Borkovića
I pored silnih obećanja da će zauvek "skrasiti" kazaljke, Evropska unija je još jednom pokazala da je šampion birokratije. Prethodne noći tako je opet u dva bilo tri. A na jesen će, kako stvari stoje, po evropskoj matematici, posle tri ponovo biti dva.
Za utehu je, a i logično, to što je ovoga puta, bar u nekim zemljama, došlo do promene, tamo gde se u ispitivanju mnjenja javnost odlučila za letnje vreme. Ali, to sigurno nije bio razlog kojim su se briselske učmale birokrate vodile u odluci da veštački produže nerazumnu meru zbog koje krave daju manje mleka, apotekari prodaju više pilula za spavanje, a psihijatri dobijaju nove pacijente, dok se struja isto troši.
U Briselu nikako da sprovedu dogovor u delo. Čak 84 odsto žitelja EU, koji su učestvovali u izjašnjavanju 2018. o tome da li da se vreme i dalje menja, odlučili su da tome treba da dođe kraj. Evropski administratori su ove rezultate primili k znanju. Tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je obećao da će se sa reči brzo preći na dela. Komesarijat za saobraćaj EK poručio je da će zahteve realizovati već 2019. Na proleće te godine je, međutim, umesto očekivane brze odluke, stigao zaključak Evropskog parlamenta koji je većinom izglasao direktivu da se s neprestanim polugodišnjim menjanjem vremena prestane 2021. godine.
Direktiva je podrazumevala da se svaka zemlja članica pojedinačno izjasni o tome da li će da zadrži letnje, ili zimsko računanje vremena. U evropskim prestonicama kao da su to jedva dočekali: bila je to još jedna prilika da se u praksi pokaže čuveno evropsko (ne)jedinstvo. Jedni su odabrali zimsko vreme, drugi letnje, treći nisu žurili. Nekima je smetao mrak ujutro, drugi su smatrali da nije normalno da im sunce sija do ponoći. Poljoprivrednici su hteli da stoku zorom hrane po videlu, kelneri da na gradskim trgovima vesele goste služe do kasnih sati. Jednu viziju su imale industrijske, drugu turističke zemlje.
U čitavom tom zamešateljstvu, uz sve već ispoljene razlike među članicama u mnogim domenima, sada se pojavio rizik da se povećaju i one vremenske. Trenutno se najveći broj država EU nalazi u istoj vremenskoj zoni, a najveća razlika na časovnicima od istoka do zapada je dva sata. Ubuduće bi mogla da bude tri, što bi dodatno otežalo poslovanje i trgovinu.
Po dogovoru, zemlje su imale rok da se odluče do 1. aprila prošle godine. I dok su u Brisel stidljivo počele da pristižu prve odluke iz prestonica, usledili su "bregzit" i opasna korona. Prioriteti su promenili stranu. Više niko nije razmišljao o kazaljkama.
Teoretski, ova godina je trebalo da bude poslednja u kojoj će se menjati vreme. Bilo je planirano da oni koji su za letnje računanje satove definitivno ostave onako kako su ih jutros navili. Oni koji su se opredelili za zimsku satnicu pomerili bi kazaljke još jednom, u oktobru.
Kako stvari stoje, međutim, prisilno rastezanje sata potrajaće još koju godinu. Ova tema se ne nazire kao tema na nekom od budućih sastanaka evropskih lidera video-vezom. Tako ćemo i dalje ponavljati polugodišnji ritual uveden 1976. godine, zbog štednje energije, kao posledica naftnog šoka, koji je u međuvremenu izgubio svaki smisao.
HORMONSKI ČASOVNIK
ZA spavanje je u čovekovom organizmu "zadužen" melatonin, poznatiji kao hormon sna. Njegovo lučenje je maksimalno u trenutku utonuća u san. Aktivan je po mraku, a tokom sna se progresivno smanjuje, da bi "ustupio" mesto kortizolu, koji se pojačava sa dnevnim svetlom i naročito se luči kada se budimo. Organizam je obično naviknut na ove cikluse i s pomeranjem časovnika potrebno mu je u principu nekoliko dana da dotera i ovaj "hormonski sat".