ŠVEDSKA FORMULA: Nisu uvodili stroga zaključavanja, a imali manji broj umrlih - evo kako su to postigli

Stručnjaci za zarazne bolesti upozorili su da se ti rezultati ne mogu tumačiti kao dokaz da zatvaranja nisu potrebna, ali priznaju da bi oni mogli da ukazuju na to da švedski pristup borbi protiv pandemije koronavirusa ima prednosti koje treba proučiti.

Nemačka i Francuska su protekle nedelje produžile zatvaranja zbog porasta broja zaraženih i visoke smrtnosti, što će dodatno usporiti oporavak privrede.

Premda su mnogi Evropljani prihvatili zatvaranja kao meru krajnje nužde s obzirom na to da se pandemija ne može staviti pod kontrolu drugim metodama, to je zadnjih meseci izazvalo ulične proteste u Londonu, Amsterdamu i drugde.

Švedska se, s druge strane, oslonila uglavnom na dobrovoljne mere fokusirane na socijalno distanciranje, dobru higijenu i ciljana pravila zahvaljujući čemu su škole, restorani i radnje ostali pretežno otvoreni, što je jako podelilo građane, ali i velikim delom poštedelo privredu udarca koji se dogodio drugde u Evropi.

Preliminarni podaci Eurostata koje je kompilirao Rojters pokazuju da je Švedska imala 7,7 odsto više umrlih 2020. od proseka u prethodne četiri godine.

Zemlje koje su imale nekoliko zatvaranja, kao što su Španija i Belgija, imale su tzv. višak umrlih od 18,1 odnosno 16,2 odsto.

Dvadeset i jedna od 30 zemalja s dostupnim statistikama imale su veći višak umrlih od Švedske. Ipak, Švedska je daleko gora od svojih nordijskih suseda. Danska ima u 2020. višak smrtnosti od 1,5 odsto, Finska 1 odsto, a Norveška ga uopšte nema.

Švedski višak umrlih je pri dnu lestvice u drugoj analizi Eurostata i drugim podacima koje je prošle nedelje objavio britanski Nacionalni zavod za statistiku.

U toj analizi, koja uključuje prilagođavanje zbog razlika u dobnoj strukturi i sezonskom mortalitetu analiziranih zemalja, Švedska je 18. od 26 zemalja. Poljska, Španija i Belgija su na vrhu.

Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel, pre pandemije uglavnom nepoznat stručnjak koji je postao međunarodno poznat kao kreator švedskog pristupa, rekao je Rojtersu kako veruje da ti podaci dovode u pitanje korisnost zatvaranja.

- Mislim da će ljudi verovatno jako pažljivo da razmisle o potpunim zatvaranjima, koliko su zaista bila dobra - rekao je.

- Ona su možda imala učinka kratkoročno, ali kada pogledate celo razdoblje pandemije, sve više sumnjate - rekao je Tegnel, koji je za svoj rad u pandemiji dobijao i pretnje smrću i cveće.

Drugi zdravstveni stručnjaci upozoravaju da tumačenje viška smrti prate rizici zanemarivanja ključnih varijabli.

- Svi moramo da budemo jako oprezni prilikom tumačenja podataka o smrtnim slučajevima povezanima sa kovidom-19, iz kojeg god bili izvora, nijedan nije savršen - rekao je Mark Vulhaus, profesor epidemiologije zaraznih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu.

Kit Nil, profesor zaraznih bolesti sa Univerziteta u Notingemu, takođe savetuje oprez.

Naveo je niz važnih faktora kao što su dobna struktura i opšte zdravlje populacije, prosečnu veličinu domaćinstva i ima li zemlja saobraćajna čvorišta u mega-gradovima.

Udeo ljudi starijih od 80 godina u Švedskoj je na početku 2019. iznosio 5,1 odsto, manje od proseka EU od 5,8 odsto, ali jednak Ujedinjenom Kraljevstvu i veći nego u Norveškoj i Danskoj.

Švedska populacija u globalu je zdravija od proseka u EU sa očekivanim životnim vekom od 82,6 godina 2018., u odnosu na prosek EU od 81 godine.

Švedsku strategiju žestoko je kritikovana i u zemlji i u inostranstvu da je nesmotrena i da ne štiti dovoljno ranjive grupe od bolesti.

Ipak, 43 odsto Šveđana ima visoko ili jako visoko poverenje u vladin pristup pandemiji, a 30 odsto nisko ili jako nisko, pokazalo je nedavno ispitivanje javnog mnjenja.

Švedska vlada i zdravstvene vlasti priznaju da nisu uspele da zaštite stariju populaciju, ali naglašavaju da su učinili šta su mogli u suzbijanju bolesti, uzimajući u obzir opšte zdravlje populacije.

U Švedskoj je službeno od kovida-19 umrlo više od 13.000 ljudi, premda su neki možda umrli od drugih uzroka, a ne direktno od te bolesti.

(Jutarnji list)