SEVERNI TOK 2 "LEDI" BAJDENA: Bela kuća u procepu između zakonodavaca sa vašingtonskog Kapitol Hila i velikog savezništva s Berlinom
NOVI predsednik SAD Džozef Bajden je u prvom obraćanju međunarodnoj javnosti sa Minhenske konferencije o bezbednosti potvrdio američku privrženost NATO, ističući istovremeno pretnju transatlantskoj zajednici od Rusije i Kine.
Svoje reči potkrepio je poništenjem odluke republikanskog prethodnika Donalda Trampa o povlačenju 12.000 američkih trupa iz Nemačke, ali kao "kamenčić" u Bajdenovoj transatlantskoj čizmi ostao je gasovod "Severni tok 2" koji, dnom Baltičkog mora, direktno povezuje Nemačku sa - Rusijom. Taj "kamenčić" sad već toliko "žulja" Bajdena da on sve teže drži ravnotežu između Kongresa koji ga ucenjuje da uvede sankcije Rusima i potrebe da udovolji savezničkoj Nemačkoj, željnoj da "Severnim tokom 2" što pre poteče gas.
Okolišenje da uvede sankcije Moskvi zbog gasovoda koje zakonodavci iz obe partije smatraju pretnjom po američku nacionalnu bezbednost, uvereni da on obezbeđuje Rusiji dominaciju na evropskom energetskom tržištu, dovelo je Bajdena u pat-poziciju. "Severni tok 2" postao je noćna mora Bajdena koji, zasad bezuspešno, traži način kako da pokaže zube Rusima, kako mu Kongres ne bi pravio smetnje da kompletira najviše pozicije svoje administracije, dok istovremeno jača NATO popravljajući odnose s Nemcima, inače nespremnim da osujete gasni projekat s Moskvom.
Nekadašnji ambasador SAD u Rusiji Vilijam Berns je odobravanjem dočekan kao novi šef CIA od obe partije tokom pretresa u američkom Senatu. Ali, njegovo mesto direktora CIA je, ipak, dovedeno u pitanje, jer je republikanski senator Ted Kruz odbijao da potvrdi njegovu nominaciju zbog Bajdenovog okolišenja oko sankcionisanja "Severnog toka 2".
Tek pošto je američki državni sekratar Entoni Blinken saopštio da "svaki entitet umešan u 'Severni tok 2', rizikuje američke sankcije i treba odmah da prestane sa radom na gasovodu", Kruz je popustio. Dao je zeleno svetlo da Berns je dobio fotelju CIA, a Brajn Mekenon zamenik državnog sekratara.
Ali, Bajdenove muke s Kongresom nisu time završene, jer zakonodavci se ne zadovoljavaju rečima, već traže konkretne poteze koji dokazuju obećanja. Iz Senata već stižu upozorenja da, ukoliko se to ne desi, šef Bele kuće može da se oprosti od "propusnica" za svoje kandidate koji moraju u Senatu da dobiju zeleno svetlo kako bi postali deo nove administracije. Ne ledu je već kandidatkinja za Blinkenovu pomoćnicu Vendi Šerman.
PRITISAK S ISTOKA EVROPE
SITUACIJU dodatno komplikuje zabrinutost istočnoevropskih saveznika Amerike koja računa upravo na ove članice NATO kao "štit" prema Moskvi. Oni uglas pritiskaju Vašington da reaguje protiv Mosvke, jer se boje da "Severni tok 2" može da poveća uticaj Kremlja na Nemačku i njihove ostale saveznike NATO.
Kruz najavljuje da će nastavi sa blokadama Bajdenovih kandidata sve "dok se ne primene u potpunosti sankcije protiv brodova i kompanija ključnih za završetak gasovoda".
Zvaničnici Bajdenove administracije, međutim, kažu da uvođenje sankcija nije tako lako. Kao glavni problem se sada pojavljuje sankcionisanje nemačkih firmi uključenih u projekat, pa se Bajdenovi saradnici pitaju da li bi takav potez doneo išta drugo do političke katastrofe u odnosima s Berlinom. Nemačka kancelarka Angela Merkel, istovremeno, snažno podržava ovaj projekat koji smatra i svojom, možda i najvećom, zaostavštinom pred najavljeno povlačenje, posle četiri mandata koja je provela kao prva žena na kormilu vodeće evropske ekonomske sile.
"Severni tok 2" je svakako pred završetkom, pa potencijalno kažnjavanje učesnika u izgradnji sve više počinje da liči na igru apsurda.