VAKCINE JAČE OD BOJEVIH GLAVA: SAD seku granu uticaja u Južnoj Americi – Rusija i Kina dominiraju

Takvim odnosom ubzano seku „granu“ svog uticaja u Južnoj Americi ali i pokazuju da su danas vakcine jače sredstvo međunarodnog autoriteta od bojevih glava.

SAD ponovo preteći motre na Rusiju. Ovog puta na „listu štetnih uticaja“ dospela je i – vakcina „Sputnjik Ve“ (Sputnik V).

Šef Južne komande Oružanih snaga SAD-a admiral Krejg Faler u utorak je izjavio da Pentagon pažljivo prati aktivnosti Moskve u Latinskoj Americi i upozorio da SAD hitno treba da reaguju kako ne bi izgubile prednost u zapadnoj hemisferi.

Kako je admiral naveo u izveštaju Komitetu za oružane snage američkog Senata, Rusija ima sporazume sa Venecuelom i Nikaragvom koji omogućavaju ruskoj vojnoj floti da uplovljava u njihove teritorijalne vode. On je konstatovao da je Rusija od 2008. godine povećala svoje vojno prisustvo u tom regionu.

Istovremeno, Faler je optužio Rusiju i Kinu za korišćenje „medicinske diplomatije“ i pandemije virusa korona za svoje interese, čime su u sferu ruskog uticaja koja brine Pentagon uključene i vakcine protiv virusa korona – američki vojnici ističu da je 13 zemalja Latinske Amerike sklopilo sa Rusijom sporazum o vakcini.

BITKA ZA VAKCINE U JUŽNOJ AMERICI

Nekadašnji dopisnik iz Severne i Južne Amerike Borislav Lalić za Sputnjik napominje da je vakcina postala politički instrument u preganjanju između Istoka i Zapada, jer posedovanje cepiva više nije samo stvar političkog prestiža, već i kapitala. Zdravstveni sistemi Zapada pokazali su se neefikasnim protiv pandemije, pa se dokazivanje snage svelo na bitku za vakcine.

„Hoće da se postigne jedonstavan cilj – da se spreči ulazak Rusije i Kine na tržišta Evrope i Južne i Severne Amerike. Jasno je da je Amerika došla u situaciju da ne može tako lako da izdrži ekonomsku konkurenciju, pre svega, Kine. Amerika se upinje svim silama da spreči prodor, ne samo kapitala iz Kine i Rusije, nego i vakcina, jer se pitanje cepiva proglašava za političko oruđe koje te zemlje koriste da se ubace u Latinsku Ameriku, koju Vašington već dva veka smatra svojim unutrašnjim dvorištem. Čak se dotle ide u toj borbi za kapital, tržište i prestiž da se igra s ljudskim životima“, ističe Lalić.

Posledice pandemije veoma snažno se osećaju u Latniskoj Americi. Samo u Brazilu je do sada registrovano oko 11 i po miliona slučajeva zaraze, a preminulo je skoro 300.000 ljudi. Kolumbija ukupno beleži nešto više od dva miliona obolelih, a slična situacija je i u Argentini i Meksiku.

Hispanista iz Instituta za evropske studije Rajko Petrović istakao je da su latinoameričke zemlje suverene i da se bore da zaštite svoje građane „kako znaju i umeju“ i podsetio da je meksički predsednik Manuel Lopez Obrador od američkog lidera Džoa Bajdena tražio pomoć u vidu vakcina, na šta je dobio odgovor da SAD neće pomoći Latinskoj Americi sve dok svi građani Severne Amerike ne budu vakcinisani.

„Potpuno je licemerno to što zvanični Vašington zamera tim zemljama što omogućavaju Rusiji i Kini da šalju svoje vakcine. Naravno, nema nikakvog razloga da ne kažemo da Rusija i Kina to koriste za svoju političu, ekonomsku i svaku drugu promociju, ali je to isto tako jedan akt dobre volje, humani, solidarni akt. Ovde bih napomenuo da je raznolik dijapazon zemalja koji će primiti vakcine od Rusije, Kine ili obe zemlje. Očekuje se da će kinesku dobiti ili je već imaju Kolumbija, Ekvador, Peru, Urugvaj i Čile, a rusku Gvatemala, Nikaragva, Panama, Venecuela i Paragvaj. Vakcine obe zemlje imaju ili će imati Argentina, Bolivija, Meksiko i Brazil“, predočava Petrović.

Petrović ukazuje na to da dosadašnji uticaj Rusije i Kine u Latinskoj Americi nije bio ni blizu onog koji su imale SAD, ali i napominje da je u poslednje dve, tri decenije u značajnom porastu.

„Činjenica je da su Rusija i Kina tu za ove zemlje i da su spremne da im pomognu i prodaju vakcine, a danas je, kao što je poznato, teško naći i kupiti vakcinu, a kamoli dobiti je besplatno. Sve to će podići rejting tim zemljama u Latinskoj Americi, koji je ionako već godinama u usponu“, tvrdi Petrović.

SAD SEKU „GRANU“ SVOG UTICAJA

Advokat i analitičar Branko Pavlović ocenjuje da je ponašanje Amerike potpuno „nenormalno“, s obzirom na to da ta zemlja zauzima stav da je snabdevanje Latinske Amerike vakcinama ugrožavanje interesa SAD-a.

„Prosto, oni žive u nekom svom zatvorenom svetu u kome mogu da naređuju bilo kome bilo šta, da uradi na svoju štetu, zato što oni misle da je to dobro za njih. To je nemoguće. To vreme je, ako je ikada i postojalo, prošlo i stvarno je neshvatiljivo da oni misle da će povećati svoj uticaj u Južnoj Americi tako što će uticati da veći broj ljudi umre od kovida 19 zato što su oni sprečili da budu vakcinisani. Svakako, oni ubrzano seku ’granu‘ uticaja koju su imali u Južnoj Americi. Sad je samo pitanje kada će se ta ’grana‘ prelomiti“, smatra Pavlović.

U ovoj situaciji još se jednom pokazalo, predočava Pavlović, da bojeve glave i rakete nisu jedino oružje budućnosti, već je to i nauka.

„Kina i Rusija su brojem registrovanih vakcina, čija su efikasnost i bezbednost dokazane u milionima primera davanja, podvukle da nema više tehnološke prednosti Zapada, a da su operativno čak i bolji. To je samo na tragu ukupnog nadolaženja savremene tehnološke snage čitavog Istoka, ako gledate iz ugla Amerike. Ti procesi su nezaustavljivi“, zaključuje Pavlović.

Rusija ima tradicionalno dobre diplomatske, vojne i ekonomske veze s Kubom, a jako dobro sarađuje i s Nikaragvom, Paragvajem, Urugvajem, Čileom, Venecuelom... S druge strane, Kina ekonomski prodire sve dublje u Latinsku Ameriku.

rs.sputniknews.com