CDU U POTRAZI ZA SLAMKOM SPASA: Rekordno loši izborni rezultati demohrišćana u dve Nemačke savezne pokrajine
NIMALO ne čudi što je, u nedelju uveče, lider nemačkih demohrišćana Armin Lašet pobegao kroz garažu i automobilom se odvezao u nepoznatom pravcu, nastojeći da izbegne novinare i neugodna pitanja na koje nema odogovor.
Foto AP
Posle rekordno loših rezultata na lokalnim izborima u dve pokrajine, Baden-Virtenberg i Rajnlad-Falc, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ili nema strategiju za mesece koji prethode parlamentarnim izborima u septembru, ili Lašet, ne tako davno izabran na čelo stranke, još nije čestito uzeo uzde u svoje ruke.
Članovi i simpatizeri demohrišćana očajnički se nadaju da je u pitanju ovo drugo i da će centrala izvući neki adut iz rukava i spasti šta se spasti može. Doduše ne u Baden-Virtenbergu, gde Zeleni nastavljaju svoju vladavinu, niti u Rajnland-Falcu, gde su na poziciji broj jedan ubedljive socijaldemokrate (SPD), ali možda na lokalnim izborima koji dolaze u drugim saveznim pokrajinama.
Uprkos padu procenta koji su demohrišćani inkasirali u Baden-Virtenbergu, nemački Dojče vele smatra da je moguća upravo koalicija njih i Zelenih, kao jedina matematički i politički izvodljiva. Jedno je sigurno, a to je da će se izborni rezultat u obe pokrajine i te kako preliti na federalni nivo 26. septembra, kad se bude birao i novi kancelar.
NE MORA KANCELAR BITI NAŠ
POŠTO je došao do daha, Armin Lašet je pozvao stranačke kolege na borbu, jer, kako je kazao, "nije bogomdano da demohrišćani postave kancelara". Lašet je, na sednici čelnika CDU, prema pisanju tabloida "Bild", kritikovao koalicionog partnera na saveznom nivou, Socijaldemokratsku partiju (SPD). Sa druge strane, šef SPD i kandidat za kancelara, Olaf Šolc izjavio je da je moguća većina i bez demohrišćana. "Želim da budem kancelar", nije okolišao on.
Veliki ceh došao je, naime, na naplatu demohrišćanima. Korupcionaška afera sa zaštitnim maskama otežala je za šestocifrene sume buđelare njihova dva poslanika u Bundestagu, od kojih je jedan ni manje ni više nego šef poslaničkog kluba CDU-CSU Georg Nuslajn. Dakle, skandal je krenuo "od glave", a obiće se, po svoj prilici, o izborni rejting bavarskog premijera Markusa Zodera, lidera Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske stranke CDU, kojoj pripada odlazeća Angela Merkel, kancelarka sa 16-godišnjim stažom. PROBLEMI Armin Lašet, Foto AP
Afera sa primanjem mita, u kojoj se dvojici stranačkih kolega pridružio i Mark Hauptman, nije jedino što je srozalo šanse CDU-CSU. Deo "zasluge" pripada samoj Merkelovoj i njenim partijskim saradnicima, pre svih Jensu Španu, ministru zdravlja.
Srozavanje
ANKETE pokazuju da, na saveznom nivou, demohrišćani trenutno imaju oko trećine biračkog tela, dok su, pre samo nekoliko meseci, "držali" oko 40 procenata. Ovo srozavanje CDU pred odlazak Angele Merkel podseća na poslednje godine Helmuta Kola koji je, takođe posle četiri uzastopna mandata, 1998. godine otišao, ostavivši ovu stranku u dubokim problemima.
Njihova strategija borbe protiv pandemije virusa korona u ovoj zemlji sa više od 83 miliona stanovnika potpuno je pala na ispitu.
Višemesečno zaključavanje čitavih regiona, zatvaranje vrtića, škola i univerziteta, kao i manjak vakcina, neuspelo rangiranje građanstva u redu za imunizaciju, izazvalo je talas protesta širom Nemačke. Doslednost svojim principima s početka pandemije, koju je Merkelova neprekidno demonstrirala, nije naišla na razumevanje kod birača.
Što pre dvojac CDU-CSU donese odluku i u javnost izađe sa imenom svog kancelarskog kandidata, "to će se pre probiti kroz negativne napise o svom kriznom menadžmentu tokom pandemije".