"IZ KRIZE IZLAZIMO NAJKASNIJE U APRILU": Ovako su evropski zvaničnici pričali prošle godine - a danas su mnogi u najvećem problemu

To je samo jedna od niza tadašnjih izjava evropskih zvaničnika o ekonomskom oporavku od korona-krize. Danas, godinu dana posle, mnoge evropske zemlje su u većoj krizi nego što su bile.

Potpuno suprotno svim prognozama s početka pandemije, evropske privrede sada su sve više negativne u svojim procenama. Njihovi zvaničnici ovih dana tvrde da će posledice pandemije osećati sve do 2025. godine. Ekonomisti im takođe ne spore da će se Evropa ekonomski znatno sporije oporavljati od Kine ili SAD.

Istina je da su prognoze o oporavku od krize, u martu i aprilu prošle godine, zasnivane na pretpostavkama da će se zdravstvena kriza završiti ubrzo, a upravo to je ono što se nije desilo.

Baš u momentu kada je većina mislila da je najgore prošlo i da će vakcinisanje dovesti do poboljšanja epidemiološke slike i ekonomije, loše vesti počele su samo da se nižu. Novi sojevi virusa uticali su na dodatna zaključavanja, a ona su postala i novi udar na ekonomiju.

Šef vlade Poljske je, prošle godine u aprilu odgovarajući na pitanje novinara o obimu i trajanju krize, istakao da će iz nje izaći najkasnije za godinu dana. Oporavku će, kako je kazao, doprineti i različite mere koje Vlade usvajaju kao podršku privredi.

I sve to trebalo je da se desi baš sada, u ovom vreme, ali se dešava potpuno suprotno. Poljska prijavljuje najviši bilans zaraze na dnevnom nivou još od novembra. Činjenica je da zdravstvena kriza itekako traje jer se ova zemlja suočava sa trećim talasom pandemije korona virusa. Vlada razmatra i ponovno uvođenje strogih mera zaključavanja u regionima sa najvećim brojem slučajeva kovid-19, pre svega na severoistoku zemlje.

Vodeći nemački instituti za ekonomska istraživanja prognozirali su prošlog aprila oporavak nemačke ekonomije u 2021. godini, uz rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,8 odsto. Ipak, realnost ne izgleda kao da će potvrditi njihova očekivanja.

Zemlja je produžila oštre mere zaključavanja do 28. marta, sa mogućnostima otvaranja u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Institut za istraživanje o zaposlenosti (IAB) je nedavno objavio da će nemačka privreda osećati posledice pandemije korona virusa najmanje do 2025. godine, a da će stopa privrednog rasta u idućih pet godina zbog koronakrize biti umanjena za 0,6 procentnih poena.

Najnovije istraživanje Instituta za ekonomska istraživanja Ifo pokazalo je da je optimizam u ključnoj nemačkoj autoindustriji u pogledu idućih meseci znatno ojačao u februaru, nakon turobnog zimskog razdoblja.

Indeks očekivanja proizvodnje još je snažnije porastao, na 35,3 boda, sa minus 0,5 bodova u januaru. Proizvođači automobila predviđaju rast izvoza, uprkos pandemiji. Upozoravaju, međutim, da će za realizaciju poslova biti potrebno manje radnika, pa se mogu očekivati otkazi. Njihove ocene aktuelne situacije su još uvek većinom negativne, pa se odgovarajuci Ifov indeks u februaru zadržao u negativnom području, na minus 2,3 boda.

Krajem marta prošle godine su ekonomisti bečkog ekonomskog instituta Wifo, kao i Međunarodni institut za primenjenu sistemsku analizu (IIASA) prognozirali da bi u najboljem slučaju pad BDP-a te zemlje mogao iznositi od dva do 2,5 odsto. Jasno, te analize rađene su pod pretpostavkom da se zdravstvena kriza završi ubrzo, kako su rekli, najkasnije do juna 2020, što se nije desilo.

Sada, godinu dana posle početka pandemije virusa korona, u Austriji su zbog širenja zaraze zatvorene cele opštine, a širom zemlje su jake mere za suzbijanje virusa.

U kakvom je stanju tamošnja privreda pokazuje podatak da je u prošloj godini doživela najveći pad od 1945. godine. Prema preliminarnim proračunima Statističkog zavoda Austrije, BDP je realno pao za 6,6 odsto. I to je manje od očekivanog pada jer je ekonomski institut Wifo početkom ovog februara prognozirao za prošlu godinu minus od 7,4 odsto.

Prema prognozi Nacionalne banke Austrije (OeNB), tamošnja privreda će dostići pretkrizni nivo tek krajem 2022. godine.

(Blic)