KINEZI U VOJNOJ PRIPRAVNOSTI: Predsednik najmnogoljudnije zemlje traži od armije punu borbenu gotovost
VOJSKA najmnogoljudnije zemlje biće, od ovog trenutka, u stanju stalne pripravnosti! To je najavio kineski predsednik Si Đinping, pozivajući sunarodnike u uniformi da, kako je rekao, "u ovim nestabilnim vremenima" budu neprekidno na nogama i u punoj borbenoj gotovosti.
Foto AP
Na Svekineskom nacionalnom kongresu, koji je u toku u Pekingu, odlučeno da će u narednom petogodišnjem periodu, za vojne potrebe biti potrošeno 6,8 odsto BDP, što je oko 208 milijardi dolara.
- Trenutna bezbednosna situacija naše zemlje uglavnom je nestabilna i neizvesna - obratio se Si na panel-diskusiji povodom vojnog zakona.
TRVENjE SA INDIJOM
NAPETOST vlada i između Kine i Indije zbog teritorije na granici, za koju obe zemlje veruju da bi trebalo da bude njihova. Povećanje novca za vojsku, dolazi, ističu zapadni mediji, posle sukoba sa indijskim trupama na toj međi, tokom prošle godine, što je sa posledicu imalo žrtve na obe strane.
- Celokupna vojska mora da bude spremna da odgovori na složene i teške situacije u bilo kom trenutku i da odlučno zaštiti nacionalnu suverenost.
Ministar odbrane general Vei Fenghe pozvao je naciju na bolju vojnu obuku, jer je, kako je istakao, "Kina ušla u fazu visokog rizika po nacionalnu bezbednost".
Komentarišući ova događanja na kongresu, zapadni analitičari podsećaju da su tenzije između SAD i Kine u eskalaciji zbog Tajvana, Južnokineskog mora, ali i Hongkonga.
SILA I NA MORU
SATELITSKI snimci objavljeni na Google earth, pokazuju da su dva kineska ratna broda nedavno puštena u pogon, u pomorskoj bazi u Južnokineskom moru. Kina, takođe, gradi svoj treći nosač aviona i tri nova amfibijska nosača helikoptera.
Kineski šef diplomatije Vang Ji poručio je američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da se "njegova zemlja igra vatrom, podržavajući takozvanu nezavisnu vladu Tajvana". Kina Tajvan smatra delom svoje teritorije, dok SAD neguju bilateralne odnose sa Tajvanom kao da je nezavisna država.
- Peking mobiliše svoje trupe, nastojeći da suzbije američku vojnu silu u Aziji - rekao je admiral Filip Dejvidson, glavnokomandujući američkim indo-pacifičkim snagama, u obraćanju pred Komitetom za naoružanje u američkom Senatu.
- Razlog što razvijaju sisteme i svoje snage, nesumnjivo je - agresija. Povećanje izdvajanja za vojsku, potkrepljuje tu činjenicu i Kina svakako namerava da realizuje svoju vojnu dominaciju u regionu, što Peking čini najvećom dugoročnom pretnjom bezbednosti u 21. veku.