MUNICIJA KOJA SAMA BIRA CILJEVE: Šta zaista predstavlja američki vojni program “Zlatna horda”

Ruski eksperti kažu da se američki program ipak ne može nazvati revolucionarnim za vojnu industriju, jer su slične tehnologije već uvedene u Rusiji.

Program „Zlatna horda“ predstavlja umrežavanje nekoliko vrsta municije. Prema rečima šefa laboratorije, brigadnog generala Heder Pringl, tokom nedavnih ispitivanja četiri granate su uspele da pogode četiri cilja, dok su se ranije lansiranja za vreme obuke odvijala sa samo dve rakete.

„Ovo je veliki korak napred u primeni ovog programa“, rekla je Heder Pringl 24. februara. Saopštenje je izneto na konferenciji za štampu na simpozijumu o pitanjima vazduhoplovnog ratovanja, koji je sponzorisalo američko Udruženje vazdušnih snaga.

ŠTA JE „ZLATNA HORDA“

Stručnjaci ističu da se program „Zlatna horda“ uklapa u mrežno-centrični koncept ratovanja.

Program „Zlatna horda“ je fokusiran na kombinovanje avionskih visokopreciznih bombi malog prečnika GBU-39 i vazdušnih mamaca. Takva bomba teška 110 kilograma je opremljena preklopnim krilima, koja omogućavaju projektilu da pređe više od 75 kilometara do cilja u planirajućem režimu. U okviru programa, municija mora prikupljati informacije tokom kretanja ka početnom cilju i prenositi ih drugim granatama da bi odabrale prioritetne ciljeve.

U naučno-istraživačkoj laboratoriji vazdušnih snaga SAD vodi se rasprava o tome da li program „Zlatna horda“ treba primeniti na ograničeni broj oružja ili treba stvoriti tehnologiju koji mogu koristiti svi proizvođači oružja.

Rukovodstvo američkih vazdušnih snaga je izabralo „Zlatnu hordu“ kao jednu od komponenti inicijative Naprednih programa američkih vazdušnih snaga. Inicijativa je osmišljena do 2030. godine i uključuje stvaranje novih sistema naoružanja i razvoj novih koncepata ratovanja.

Prema nameri konstruktora, govorimo o oružju koje se može koordinirati, razmenjujući podatke. Upotreba takve taktike trebalo bi da poveća efikasnost upotrebe svakog oružja koje se koristi. Razmena informacija će omogućiti da se smanji broj mogućih grešaka zahvaljujući tačnijim podacima o lokaciji ciljeva.

U okviru ovog koncepta, municija deluje prema unapred utvrđenim pravilima i scenarijima. Realizacija „Zlatne horde“ ne predviđa upotrebu tehnologija veštačke inteligencije.

Prema rečima tvoraca, prednost ovog koncepta je sposobnost fleksibilnijeg i bržeg reagovanja na neprijateljske akcije bez upotrebe dodatnog oružja.

Početni testovi u okviru programa „Zlatna horda“ održani su u decembru 2020. godine. Međutim, list „Flajt global“ ističe da je demonstracija tehnologije delimično bila neuspešna zbog softverskih problema.

U okviru ispitivanja, grupa iz istraživačkog centra vazdušnih snaga SAD letela je lovcem F-16 i ispalila dve granate malog prečnika, koje su dopunjene autonomnom funkcijom saradnje. Brzo su uspostavili vezu jedni s drugima, a njihovi lokatori su pronašli GPS ometač, navodi se na sajtu naučno-istraživačke laboratorije.

„Tokom ispitivanja granate su koristile unapred definisana pravila interakcije — skup ograničenja koja je sastavio planer misije — i zaključili da GPS ometač nije prioritetna meta. Zatim su granate zajedno identifikovale dva prioritetna cilja. Međutim, zbog netačne konfiguracije softvera, koordinirane komande za navođenje nisu prenese oružanom sistemu za navigaciju. Zbog nedostatka ažuriranih ciljeva, udar je nanet po sigurnoj meti“, istakli su tvorci.

RAZMENA INFORMACIJA

Eksperti ističu da se program „Zlatna horda“ uklapa u okvir takozvanog mrežno-centričnog koncepta ratovanja.

„U ovom slučaju reč je o mrežno-centričnom pristupu ratovanju. Savremeni pristup pretpostavlja da su sistemi naoružanja integrisani u jedinstveni informativni prostor“, rekao je za RT vojni stručnjak Dmitrij Litovkin.

U ovom slučaju, dodao je, taktičke informacije, uključujući mapu područja i lokaciju ciljeva, stižu direktno na tablet komandira.

„Čak i ako direktno ne vidi cilj, može da pritisne dugme, nakon čega će izračunati parametri poraza cilja i granata će pogoditi metu. Ista stvar se dešava s bespilotnim letelicama i helikopterima, koji su takođe integrisani u jedinstveni sistem upravljanja. Pored toga, sada se stvara veliki broj visokoprecizne municije, čija se putanja može korigovati, uzimajući u obzir situaciju“, rekao je Litovkin.

NEDOSTACI PROGRAMA

Sličnu tačku gledišta ima i doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov.

„Američki program „Zlatna horda“ definitivno je deo mrežno-centričnog pristupa ratovanju. Ovo je opšta linija razvoja visokopreciznih sistema naoružanja u budućnosti. Ona umrežava oružje da bi se odvijala razmena informacija. Glavni nedostatak ovog pristupa je slabost takvih sistema pred sredstvima za elektronsko ratovanje“, pojasnio je stručnjak za RT.

Podsetimo, pojam „mrežni centrizam“ prvi put se pojavio u američkoj IT sferi i prenet je u vojno okruženje na inicijativu viceadmirala Artura Cebrovskog i stručnjaka Ministarstva odbrane SAD Džona Garstkija 1990-ih godina. Suština ovog pristupa je kombinovanje moći različitih borbenih oružja i automatizacija pogađanja ciljeva. Međutim, prvi put je takvu ideju još sredinom 1980-ih godina izneo sovjetski maršal Nikolaj Ogarkov.

Savremeni mrežno-centrični koncept ratovanja podrazumeva vertikalnu i horizontalnu integraciju svih učesnika u operaciji koji razmenjuju informacije o operativnoj situaciji u realnom vremenu.

Stručnjaci ističu da tehnologije koje se sada koriste u okviru programa „Zlatna horda“ zasnivaju se na starim tehničkim dostignućima koja su korišćena ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u Rusiji.

Kao primer stručnjaci navode rusku protivbrodsku krstareću raketu P-700 „Granit“. Njen razvoj je započet krajem 1960-ih, a ušla je u službu 1983. godine.

Tokom lansiranja ove rakete same raspoređuju i klasifikuju ciljeve po važnosti i biraju taktiku. One takođe odlučuju koji će objekat napadnuti i koji su manevri potrebni za to. Nakon uništavanja prioritetnih ciljeva, rakete spremne za borbu nanose udare po preostalim neprijateljskim brodovima.

„Rakete „Granit“ imaju glave za samonavođenje, podatke o parametrima cilja, čak mogu da deluju u grupi“, istakao je Dmitrij Litovkin.

Prema njegovim rečima, danas se sličan pristup koristi za objedinjavanje svih sistema naoružanja u jedinstvenu informativnu mrežu.

„Na primer, u Rusiji takvim oružjem se mogu smatrati tenk na platformi „Armata“, tenk T-90, kao i artiljerijski samohodni sistemi „Msta-S“ i „Koalicija-SV“, dodao je ekspert.

Konstantin Sivkov takođe smatra da program „Zlatna horda“ ne donosi ništa suštinski novo za odbrambeni sektor.

„Sovjetske rakete P-700 „Granit“ su još u prošlom veku mogle da razmenjuju telemetrijske informacije i izvršavaju koordinisani napad na ciljeve, identifikujući glavne i sporedne ciljeve. Za Sjedinjene Države, novina programa „Zlatna horda“ leži u činjenici da avionsko oružje takođe može razmenjivati informacije o neprijateljskim ciljevima i pouzdanije ih pogađati. Ali ova tema za Rusiji nije ništa novo “, zaključio je Sivkov.

rs.sputniknews.com