BAJDENOVA FORMULA ZA RAZMIRICE: Američki Senat spreman da glasa o paketu od 1,9 biliona dolara pomoći ugroženima od korone
NAD američki zakon o pomoći ugroženima od pandemije virusa korona, vrednoj 1,9 biliona dolara, čije usvajanje u Kongresu s nestrpljenjem očekuje posustala privreda SAD i milioni nezaposlenih Amerikanaca, nadvila se senka napetosti.
Foto AP
U Senatu, podeljenom "fifti-fifti" po partijskim linijama oko ovog zakona, samo je jedan, "zlatni glas" demokratske potpredsednice Kamale Haris utro put njegovom usvajanju, i nadi ugroženih da bi predsednik Džozef Bajden mogao da ga potpiše do sredine marta.
Obe partije složile su se o potrebi finansijske "injekcije" građanima i privredi zemlje koja je najviše u svetu pogođena kovidom 19. Nevericu je, međutim, probudio način raspodele "kolača" od 1.900 milijardi pomoći.
Konzervativci primećuju da, zahvaljujući novoj formuli raspodele koju je ustanovila administracija Džozefa Bajdena, ta pomoć preteže na stranu njemu partijski bliskih, demokratskih država i onih koje su mu donele pobedu na predsedničkim izborima u novembru. Republikanci su revolt u Senatu iskazali u raspravi, ali i zahtevom da se naglas čita svih 628 stranica Bajdenovog zakona. Predsednik Džo Bajden, Foto AP
Plan pomoći obuhvata, između ostalog, jednokratni ček od 1.400 dolara najugroženijima od virusa korona, kao i 300 dolara nedeljno nezaposlenima do septembra, uz 20 milijardi dolara programu vakcinacije i 50 milijardi za testiranje na kovid 19. No, iz celog paketa će, prema novoj Bajdenovoj formuli, samo tri od 50 američkih država - Kalifornija, Teksas i Njujork - primiti skoro trećinu, tačnije 29 odsto, odnosno 350 milijardi dolara pomoći.
Formula se, naime, prilikom raspodele pomoći, oslanja na broj nezaposlenih u pojedinačnoj državi, a ne na njenu ukupnu populaciju, pa se Bajdenov plan odmah našao i na meti napada 21 republikanskog guvernera. Oni tvrde da se planom pomoći "kažnjavaju" države koje se nisu "zaključale" zbog virusa korona, dok je "pristrasan" prema demokratskim državama, sklonijim zatvaranju.
"NEANDERTALSKO RAZMIŠLjANjE"
BAJDEN je odluke dva republikanska guvernera, Grega Abota iz Teksasa i Tejta Rivsa iz Misisipija nazvao "neandertalskim razmišljanjem", pošto su ukinuli obavezno nošenje maski i dozvolili otvaranje poslova, uprkos pandemiji kovida 19.
- Poslednje što nam treba je neandertalsko razmišljanje, sve je dobro, skinite maske, sve zaboravite - rekao je Bajden.
Oba guvernera su odgovorila da poštuju epidemiološke mere, a Rivs je dodao:
- S obzirom na to koliko je dugo gospodin Bajden proveo u Kongresu, on sigurno najbolje zna kako neandertalci razmišljaju - poručio je Rivs.
Najnaseljenije države će dobiti najviše, najmanjim ide najmanje dolara. No, kada se kao kriterijum istakne nezaposlenost, razlike u procentima se menjaju.
Prema podacima Odbora za nadzor Predstavničkog doma američkog Kongresa, Kalifornija, najnaseljenija američka država, primiće najviše novca, 42,3 milijarde dolara, a druga najbrojnija, Teksas, 27,3 milijarde. No, na trećem mestu se našao Njujork kome ide 23,4 milijarde, uprkos tome što je Florida treća najbrojnija država.
Kao razlog se navodi da Njujork, inače demokratska država i jedna od prvih u SAD koja se zaključala zbog pandemije, ima 8,2 odsto nezaposlenih, skoro dva procenta više od Floride, sa republikanskim guvernerom i 6,1 odsto ljudi bez posla. Time se obrazlaže što će Florida, gde inače trenutno živi i Bajdenov republikanski prethodnik Donald Tramp, primiti manje od Njujorka, odnosno 17,3 milijarde dolara.
I Džordžija, na čijem čelu je takođe republikanski guverner, dobiće po Bajdenovoj formuli, oko 14 procenata manje, pa će svoje gubitke morati da pokrije sa 8,2 milijarde dolara. S druge strane, demokratska Kalifornija će, prema istoj formuli, primiti oko 15 procenata više, Njujork oko 10 odsto više, a Teksas pet odsto više.
Za razliku od Bajdenovog plana, Tramp je delio pomoć srazmerno broju stanovnika, povećavajući time "kolač" najmanjim državama. Bajdenova pomoć deli se shodno broju nezaposlenih, pa će, tako, Vermont primiti najmanje, 852 miliona dolara, iako je Vajoming najmanje naseljena američka država. To se obrazlaže činjenicom da je Vajoming imao veću stopu nezaposlenosti od Vermonta, decembra prošle godine.
Američki mediji uočavaju da će tri od pet dolara direktne pomoći, prema Bajdenovom zakonu, ići državama gde je on osvojio na novembarskim predsedničkim izborima.
Najviše novca sliće se, posle Kalifornije, Teksasa i Njujorka, prema Floridi, Ilinoisu, Pensilvaniji i Ohaju. Najmanje će dobiti Vermont, Vajoming, Južna Dakota i Aljaska. Njihovi iznosi pomoći se "vrte" oko jedne milijarde dolara.