AMERIKANCI O ZBLIŽAVANJU RUSIJE I KINE: Odgovor na pritiske Zapada
ISTORIJSKI gledano, okretanje Rusije prema Istoku bila je reakcija na postupke Zapada, koji su se doživljavali kao „izdaja ili prinuda“, piše novinar Aleks Civik u članku za američki list „Nešenal interest“.
Foto AP
Novinar podseća da je ruski pisac Fjodor Dostojevski upozoravao na to da će se tokom preporoda Rusije nakon poraza u Krimskom ratu sredinom 19. veka zemlja okrenuti svojim azijskim korenima, jer je hrišćanska Britanska imperija stupila su savez sa Osmanskim carstvom.
Civik skreće pažnju na to da su Moskva i Peking poslednjih godina ojačali vojnu saradnju, kao i saradnju u sferi istraživanja svemira. Autor članka pretpostavlja da „ruski predsednik Vladimir Putin od dolaska na vlast koristi saradnju sa Kinom kao političku i unutrašnju zaštitu od navodnog mešanja Zapada“.
„S obzirom na to da administracija predsednika Džozefa Bajdena pokušava da definiše politiku prema Rusiji nakon nedavnog produženja sporazuma START 3, željeni cilj bi trebalo da ostane mogućnost uspostavljanja odnosa sa međusobnim poštovanjem između dve zemlje u narednim godinama“, ističe novinar.
On je pozvao predsednika SAD Džoa Bajdena da izgradi ravnopravne bilateralne odnose sa Rusijom na diplomatskom nivou. Civik takođe smatra da američki lider treba da odgovorno pristupi svojoj politici na Bliskom istoku i zaključuje da će SAD i zapadni partneri morati da reše problem toga kako da pridobiju Rusiju da sarađuje, a ne da je guraju na dalje zbližavanje sa Kinom.
rs.sputniknews.com