DEMOKRATE BESNE NA BAJDENA: Rekao je da se diplomatija vratila, a onda je počeo da baca bombe, haos zbog odluke predsednika SAD

Tek nešto više od mesec dana nakon inauguracije Bajden je naredio svoju prvu bombašku kampanju. Bivšem predsedniku Donaldu Trampu bila su potrebna četiri meseca da učini isto. Meta Bajdenovog napada bila je baza proiranske milicije Kataib Hezbolah u istočnoj Siriji, a povod je bila odmazda za napade na američke trupe u Iraku početkom meseca.

Pretpostavlja se da je Bajden želeo da poruči Teheranu da napadi na američke trupe nisu najbolji način da pritisne Vašington da se vrati nuklearnom sporazumu i da će platiti visoku cenu ako ponovi takvu akciju. Međutim, kako ocenjuje "Gardijan", Bajden je ovim napadom samo dokazao kako neuspešno oživljavanje nuklearnog sporazuma šteti američkoj nacionalnoj bezbednosti - iranski nuklearni program nastavlja da napreduje punom parom, dok se Vašington i Teheran približavaju vojnoj konfrontaciji.

Bajden je dobro upoznat sa ovim argumentima, jer ih je i sam nekoliko meseci ranije navodio protiv Trampa. On i njegovi najviši zvaničnici proteklih godina intenzivno su kritikovali Trampovu strategiju "maksimalnog pritiska" na Iran i jednostrano povlačenje iz nuklearnog sporazuma.

Zbog svega toga, mnogi su ostali zbunjeni nakon bombardovanja Sirije. Iako se namera Bajdena da se vrati Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA) čini neupitnom, dobre namere i dobra strategija nisu ista stvar. Umesto da vrati diplomatiju, kao što je obećavao, Bajden vraća stare obrasce gde je diplomatija samo slogan preko politike usmerene na prinudu.

Takođe, Bajden je odlučio da spornu akciju sprovede bez odobrenja Kongresa, baš kao što je 2017. godine učinio Tramp kojeg je toliko kritikovao. Tog aprila 2017. istaknuti spoljnopolitički komentator Farid Zakari izneo je kontoverznu tezu da je taj jednostrani ratni čin bio "trenutak kada je Tramp postao predsednik".

Po ovoj iskrivljenoj formulaciji, četvrtak je bio dan kada je Bajden "postao predsednik". mada bi se mnogi pre složili da su oba čina bila momenat nacionalne sramote, činjenica je da je Bajden tim potezom postao deo duge tradicije američkih predsednika koji ratuju prema sopstvenom nahođenju.

Američki Kongres još od Drugog svetskog rata nije proglasio rat, što je predsednicima davalo veliki autoritet kod pokretanja vojnih akcija. Ono što Kongres jeste odobrio je upotreba određene vojne sile nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, međutim, to odobrenje je toliko široko tumačeno da su ga četiri predsednika koristila za vođenje vojnih operacija u 19 zemalja u naredne dve decenije.

Većina onih koji su se usprotivili Trampovim vojnim udarima i dovodili u pitanje njihov "pravni autoritet", sada su ustali protiv Bajdena. Čak i mnogi demokratama naklonjeni mediji osuđuju bombardovanje, dok "Biznis insajder" piše da je Bajden tom akcijom pokazao da "normalnost" koju je obećavao može da podrazumeva i "neustavnost i nemoral".

Protiv "bacanja bombi na Bliski istok" oglasio se i Donald Tramp mlađi, mada se nikada nije usprotivio neovlašćenim bombaškim napadima svog oca.

Peti predsednik koji naređuje napade na Bliskom istoku

Jučerašnja akcija američkih snaga izazvala je i napetost između Bajdenove administracije i Kongresa. Demokrate u njemu poručuju da Amerika nije ratu sa Sirijom i da poslanici nisu odobrili bilo kakav napad na proiranske militante. U suštini, tvrde da je Bajden naredio ilegalni napad.

- Ovo čini Bajdena petim uzastopnim američkim predsednikom koji naređuje napade na Bliskom istoku. Nema apsolutno nikakvog opravdanja za predsednika da odobri vojni udar koji nije u samoodbrani od neposredne pretnje bez odobrenja Kongresa. Moramo da se izvučemo sa Bliskog istoka, a ne da eskaliramo sukobe. Bio sam protiv beskonačnog rata u vreme Trampa, i izjasniću se protiv njega u vreme demokratskog predsednika - rekao je Ro Kana, kalifornijski demokrata i član Odbora Predstavničkog doma za spoljne poslove.

Sa njim se složio i senator Berni Sanders, koji je rekao da američki ustav jasno propisuje da je Kongres, a ne predsednik, taj koji ima ovlašćenje da proglasi ratne akcije.

Amerčka vojska je poslednji put gađala lokacije Kataib Hezbolaha u martu 2020. godine, nakon što je u raketnom napadom, za koji je okrivljena ova milicija, ubijeno dvoje pripadnika američke službe i britanski medicinar, a povređeno 14 osoba. Ovaj incident se desio u iračkoj bazi Taji, u kojoj su smeštene koalicione snage angažovane u borbi protiv militanata iz IDIL-a. Amerika je reagovala udarima na pet lokacija koja pripadaju Kataib Hezbolahu, korišćenih za čuvanje modernog naoružanja koje je obezbedio Iran.

(Blic.rs)