EVO ŠTA ZNAMO O POREKLU KORONE: Doktor SZO tima u Vuhanu objavio izveštaj

U okviru misije naučnici su upoznali čoveka koji je 8. decembra 2019. godine bio prvi potvrđeni slučaj kovida-19. Od tada se potpuno oporavio. Upoznali su lekare koji su radili u bolnicama u Vuhanu na lečenju ranih slučajeva infekcije i saznali su šta se dogodilo njima i njihovim kolegama.

Bili su svedoci uticaja kovida-19 na mnoge pojedince i zajednicu u prvom svetskom žarištu korone koje se protiv pošati borilo kada svet nije znao mnogo o virusu - kako se širi, kako se leči ili kakve posledice ostavlja na organizam.

Razgovarali su sa kineskim kolegama - naučnicima, epidemiolozima, lekarima - tokom četiri nedelje koliko je misija SZO bila u Kini.

Ovo su Dajer i njegove kolege saznali o poreklu virusa SARS-CoV-2.

VIRUS JE NAJVEROVATNIJE ŽIVOTINjSKOG POREKLA

Upravo u Vuhanu, u centralnoj Kini, virus koji se danas naziva SARS-CoV-2 pojavio se u decembru 2019. godine. Istrage misije SZO su zaključile da je virus najverovatnije životinjskog porekla.

Verovatno je prešao na ljude od slepih miševa, preko zasad nepoznate posredničke životinje, na nepoznatom mestu. Takve "zoonotske“ bolesti i ranije su pokretale pandemije.

Naučnici i dalje rade na utvrđivanju tačnog lanca događaja koji su doveli do trenutne pandemije. Uzorci uzeti sa slepih miševa u provinciji Hubej i divljih životinja širom Kine do danas nisu pokazali prisustvo SARS-CoV-2.

Istraživači su posetili sada zatvorenu "vlažnu pijacu" u Vuhanu koja je u prvim danima pandemije bila okrivljena za širenje virusa. Neke tezge na pijaci prodavale su divlje životinje i njihove proizvode. Takođe postoje dokazi da su neke divlje životinje podložne SARS-CoV-2, međutim, nijedan životinjski proizvod testiran nakon zatvaranja marketa nije bio pozitivan na ovaj virus.

Takođe znamo da nisu svi od 174 prvih slučajeva kovida-19 posetili pijacu, uključujući prvog čoveka kojem je postavljena dijagnoza.

Međutim, kada su posetili zatvorenu pijacu, videli su koliko je lako zaraza tamo mogla da se širi. Kada je bila otvorena, dnevno bi je posetilo oko 10.000 ljudi.

Takođe postoje genetski dokazi generisani tokom misije da je tamo postojao klaster. Virusne sekvence prikupljene od nekoliko ljudi koji su posetili pijacu bile su identične, što ukazuje na prenosni klaster. Međutim, postojala je određena raznolikost u drugim virusnim sekvencama, što podrazumeva druge nepoznate lance prenosa.

Rezime studije praćenja do prvog zajedničkog pretka raznih sekvenci SARS-CoV-2 procenio je da je početak pandemije bio između sredine novembra i početka decembra. Postoje i publikacije koje sugerišu da je SARS-CoV-2 bio prisutan u brojnim zemljama pre prvog slučaja u Vuhanu, mada je za njih potrebna potvrda.

Zaključak je da je pijaca u Vuhanu pre bila prvo mesto većeg širenja virusa, nego "nulta tačka". Zato naučnici moraju da potraže poreklo virusa na nekom drugom mestu.

LABORATORIJSKI SCENARIO

Politički najosetljivija opcija koju su naučnici razmatrali je da je virus "pobegao iz laboratorije". Zaključili su da je ovo krajnje malo verovatna opcija.

Posetili su Institut za virusologiju u Vuhanu, koji je impresivan istraživački objekat i, kako kaže Dajer, čini se da dobro radi uz brigu o zdravlju zaposlenih.

Naučnici SZO su razgovarali sa tamošnjim kolegama. Čuli su da su uzorci krvi naučnika koji se rutinski uzimaju i čuvaju testirani na koronu. Nisu pronađeni dokazi prisustvu antitela. Pogledali su i njihove revizije biološke sigurnosti i nisu našli bilo kakve propuste.

Pogledali su virus najbliži SARS-CoV-2 na kojem su radili - virus RaTG13 - koji je otkriven u pećinama na jugu Kine, gde su neki rudari umrli sedam godina ranije.

Ali sve što su kineski naučnici imali je genetska sekvenca za ovog virusa, nisu uspeli da ga uzgajaju u kulturi. Iako je moguće da virus "pobegne" iz laboratorije, to se ekstremno retko dešava. Dakle, zaključili su da je krajnje malo verovatno da se to dogodilo u Vuhanu.

TIM OD VIŠE OD 30 STRUČNjAKA

Misija je bila zajednička vežba SZO i kineske zdravstvene komisije. Ukupno je bilo 17 kineskih i 10 međunarodnih stručnjaka, plus sedam drugih stručnjaka i pomoćnog osoblja iz različitih agencija. Razmotrili su kliničku epidemiologiju (kako se korona širi među ljudima), molekularnu epidemiologiju (genetski sastav virusa i njegovo širenje) i ulogu životinja i životne sredine.

Samo grupa za kliničku epidemiologiju pregledala je 76.000 kineskih zapisa iz više od 200 institucija u potrazi za bilo čim što je moglo da liči na kovid-19 - poput bolesti sličnih gripu, upale pluća i drugih respiratornih bolesti. Nisu pronašli jasne dokaze o značajnom prometu korone u Vuhanu tokom drugog dela 2019. godine, pre prvog slučaja.

ŠTA JE SLEDEĆE?

Misija u Kini bila je samo prva faza. Zvanični izveštaj treba da bude objavljen u narednim nedeljama. Istražitelji će takođe potražiti dalje podatke kako bi istražili dokaze da je virus cirkulisao u Evropi tokom 2019. Takođe će nastaviti da testiraju divlje životinje i druge životinje u regionu na prosustvo virusa.

Bez obzira na poreklo virusa, pojedinačni slučajevi nalaze se ispred epidemioloških podataka, sekvenci i brojeva. Dugoročni fizički i psihološki efekti tragedije i anksioznosti osetiće se u Vuhanu, ali i na drugim mestima u decenijama koje dolaze.

(Telegraf.rs)