SUNCOBRAN UZ KOVID-PASOŠ: Lideri Evropske unije bez dogovora o sertifikatu za putovanja tokom pandemije
VAKCINALNI pasoš je podelio EU. Na jučerasnjem, prvom danu dvodnevnog video-samita Evropske unije, bilo je jasno da na ovu temu lideri gledaju svako iz svog ugla.
Foto AP
Turističke zemlje, među kojima su Grčka, Španija, Italija, Malta, Kipar i Hrvatska, zahtevaju što pre uvođenje sertifikata koji će omogućiti osobama sa primljenim vakcinama da nesmetano putuju. Cilj im je da do leta, i početka turističke sezone, budu utvrđena jasna pravila.
Preneto je da je Grčka već sklopila bilateralne sporazume o slobodnom putovanju vakcinisanih građana, koji će sa Izraelom i Kiprom stupiti na snagu 1. aprila, a sa Srbijom 1. maja. Grci se spremaju da sličan dokument, bez čekanja saglasnosti unutar EU, potpišu i sa Britancima.
Turističkim zemljama pridružile su se između ostalih Mađarska i Austrija, koje na ovaj način žele da spreče širenje pandemije na svom tlu i tako zaštite sopstvene građane. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je "zapretio" da će njegova zemlja sama uvesti ovaj dokument, ukoliko ne bude zajedničkog dogovora.
Neke zemlje su već krenule u sličan poduhvat. Danska i Švedska prave ditigalnu kartoteku vakcinisanih kojima će na lokalnom nivou biti omogućeno da, od juna, idu na utakmice ili u restorane. Estonija je podatak o primljenoj vakcini, sa sličnim namerama, već unela u medicinske kartone svojih građana.
Kurc: Digitalna zelena propusnica
NAJGLASNIJI zagovornik promena u ovoj oblasti, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, najavio je juče da će se založiti za uspostavljanje takozvanog zelenog digitalnog pasoša. "To bi trebalo da bude aplikacija kojom će nosilac moći da dokaže da je vakcinisan, da je izlečen od korone, odnosno da ima negativan test", objasnio je Kurc. Cilj je da se ponovo omogući sloboda putovanja unutar EU. "Ko ne želi da se vakciniše može da se testira, i to će biti uneto u taj pasoš", naglasio je on. Foto AP
S druge strane, nalaze se one zemlje koje izražavaju sumnjičavost prema kovid-pasošima, kao što su Nemačka, Holandija, Belgija ili Francuska. Zanimljivo je da se u Francuskoj, iako je vlast protiv, građani u velikom broju zalažu za ovakav dokument, kada je reč o putovanjima, kupovini, odlasku na posao...
Države koje se protive u prvi plan stavljaju moralnu stranu čitave procedure. Smatraju da bi to bilo diskriminatorski prema onima koji još ne mogu da dođu na red da se vakcinišu, a istovremeno bi faktički cepljenje učinilo obaveznim. Vakcinisanje uz to još i veoma sporo ide, za razliku od onih koji nisu u EU, kao, na primer, u Srbiji ili Velikoj Britaniji.
Ima i drugih dilema, pa se tako u ovom trenutku ne zna i da li vakcinisane osobe prenose virus, a pojavljuju se stalno i nove varijante za koje nije ispitana efikasnost vakcina.