PUTIN ZOVE RADNIKE: U Rusiji zbog pomanjkanja radne snage olakšavaju dolazak stranih radnika
RUSKIM građevinarima i poljoprivrednicima manjka radna snaga pa je predsednik Vladimir Putin dao zadatak vladi da razmotri pitanje lakšeg dolaska radnika iz drugih zemalja.
Foto N. Fifić
U vladi ne skrivaju da na gradilištima širom Rusije nema dovoljno radnika i zbog toga postoji opasnost da se kasni sa izgradnjom stanova. Zbog toga će ruska vlada do 1. marta morati da predloži kako da se reši problem nedostatka radne snage, a i da se ograniči rast cena građevinskog materijala.
Građevinari se žale da im zbog pandemije korone na gradilištima fali 40 do 50 odsto potrebnih radnika. Vlasnici građevinskih kompanija zamolili su vlasti da se omogući povratak gastarbajterima, a u pismu potpredsedniku vlade Maratu Husnulinu kažu da se problem može rešiti ako se otvori avionski saobraćaj sa zemljama centralne Azije tj. bivšim sovjetskim republikama. Veliki problem je što tamo gde i ima avionskog saobraćaja cene karata su vrlo skupe, a u tim zemljama nije lako dobiti ni potvrdu o testiranju na koronu u sertifikovanim laboratorijama kojih je veoma malo. PRESTONICA Moskvi hronično nedostaju stanovi, Foto AP
Nije tajna da većina građevinskih kompanija u Rusiji angažuje radnike iz centralne Azije jer su oni najjeftiniji. Uz plate za koje rade gastarbajteri iz Tadžikistana, Kirgistana i drugih bivših sovjetskih republika, teško je naći građevince Ruse, ali i Srbe. Zbog sve manjih plata, u Rusiji je značajno opao broj radnika iz Srbije. Građevinski inženjer iz Niša Saško Đorđević koji godinama radi u jednoj od najvećih turskih građevinskih kompanija, kaže da i oni imaju većinu radnika za grube radove iz Kirgistana i Uzbekistana.
- Nekada su u turskim kompanijama uglavnom radnici bili Turci. Sada je i do 90 odsto nekvalifikovanih radnika iz bivših sovjetskih republika. Oni zarađuju mesečno od 35 do 40 hiljada rubalja, što je najviše 430 evra. Bolje zarađuju oni koji rade fasade i druge komplikovanije poslove. Oni mogu da zarade i po hiljadu evra. Osim plate ti radnici imaju besplatnu hranu i spavanje u kontejnerima - objašnjava Đorđević.
KASNI STANOGRADNjA
ZBOG situacije sa stranim radnicima, decembra prošle godine u Rusiji je predato deset odsto manje izgrađenih stanova nego 2019. Manja ponuda stanova uslovila je i dizanje cene kvadratnog metra, pa je Putin još 21. januara tražio od Vlade da analizira šta sve treba uraditi da ne poskupljuju stanovi. Sve to ugrožava i planove ruskog državnog rukovodstva da se godišnje gradi 120 miliona kvadratnih metara, a lani je počela i akcija davanja hipotekarnih kredita sa kamatom od 6,5 odsto.
Građevinar iz Šapca Dragan Gligorić, koji godinama ima svoju firmu u Rusiji, dodaje da je naših ljudi sve manje, jer su realne zarade sve niže.
- Naši ljudi, vlasnici firmi, prisiljeni su da zapošljavaju radnike iz centralne Azije. To je glavni razlog što su se mnogi vratili u Srbiju, jer dobar majstor može da zaradi i tamo, a pritom je kod kuće sa porodicom - objašnjava Gligorić.
On ističe da je neosporno da su naši majstori koji rade završne radove znatno bolji od radnika iz bivših sovjetskih republika. Ali, investitori nisu spremni da plaćaju više, pa je to razlog što je naših građevinara sve manje.
Veliki broj stranih radnika se vratio kući u vreme karantina, u proleće 2020, jer su poslodavci prestali da ih plaćaju. Istraživanja moskovske Više škole ekonomike pokazuju da je najveća potražnja za nekvalifikovanom radnom snagom. Građani Rusije ne žele da rade fizički teške, a slabo plaćene poslove. Zbog toga docent Jelena Vakuljenko kaže da nisu u pravu oni koji tvrde kako gastarbajteri oduzimaju posao Rusima. Domaći građevinski radnici nisu uopšte zainteresovani za poslove zbog kojih u Rusiju dolaze stranci.
Neobrazovani radnici iz inostranstva prihvataju i slabo plaćene poslove, kao i smeštaj u kontejnerima. Osim toga, za domaće radnike moraju da se plate porezi i doprinosi koji iznose oko 45 odsto bruto plate.
Veliki je problem i pad rublje u odnosu na dolar i evro u prošloj godini. Rublja je oslabila za gotovo 20 odsto, pa su i realne zarade gastarbajtera za toliko manje.
Ipak, mnogi radnici iz Uzbekistana, Tadžikistana, Kirgizije, hteli bi sada da se vrate u Rusiju jer u njihovim zemljama posla i para ima još manje. I Vlada Kirgizije je zainteresovana da što više mladih ljudi ode u pečalbu u Rusiju jer se tako smanjuje broj nezaposlenih, a gastarbajteri šalju zarađeni novac kući i tako pomažu svojima.
Isto želi i Tadžikistan zbog čega je predsednik vlade Kohir Rasulzoda nedavno dolazio u Moskvu, da razgovara o normalizaciji avionskog prevoza. Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon je krajem prošle godine kazao da zbog zatvaranja granica oko 80 odsto migranata nije moglo da ode da radi u inostranstvo. Samo u Rusiji je do pandemije korone radilo između 700.000 i milion ljudi iz Tadžikistana. U dobrim vremenima oni su iz Rusije, prema podacima centralne banke, slali oko tri milijarde dolara godišnje, a sada se ta suma smanjila za 40 odsto. Veliki je problem što vlasti Tadžikistana ne mogu da obezbedi posao svojim građanima i za njih je odlazak na rad u inostranstvo jedini izlaz.