RUSKA VOJNA MOĆ "OŠTRI" NATO: Analize za 2021. godinu pokazuju da je armija Rusije druga po snazi iako tek na jedanaestom mestu po budžetu

Više neće biti glavni zadatak borba protiv terorizma, već obuzdavanje vojne moći Kine i Rusije.

Koncepcija NATO od 2010. je predviđala strateško partnerstvo sa Rusijom, a sada se Moskva doživljava kao jedan od glavnih potencijalnih neprijatelja.

Prema rang-listi časopisa Global Firepower za 2021. ruska armija po snazi ustupa samo američkoj, dok je kineska na trećem mestu.

Rusija je u poslednjih šest godina stalno bila na drugom mestu u svetu. Rang-lista se pravi na osnovi poređenja 50 parametara, počevši od brojnosti do količine i kvaliteta oružja, transportne infrastrukture i vojnog budžeta. U tu analizu ne ulazi atomska moć pojedinih zemalja, već samo klasično oružje. Analitičari posebno upozoravaju na rast "ognjene moći" Kine.

U prvih deset zemalja posle SAD, Rusije i Kine ulaze i Indija, Japan, Južna Koreja, Francuska, Velika Britanija, Brazil i Pakistan. Analizira se snaga armija 139 zemalja.

Rusija je na prvom mestu po broju tenkova, raketnih sistema, kao i artiljerije, a na drugom mestu je po vojnoj avijaciji. Po broju vojnih brodova Rusija je na drugom mestu odmah posle SAD. Međutim, po broju podmornica je tek na četvrtom mestu. Po broju vojnika Rusija je peta vojna sila.

Po vojnom budžetu Rusija je na 11. mestu na svetu.

Mada je predsednik Vladimir Putin više puta javno rekao da Rusija ne namerava da ratuje ni protiv SAD, ni protiv NATO, generalni sekretar Severne alijanse Jens Stoltenberg je izjavio da su oni spremni da ratuje protiv Rusije. Stoltenberg je rekao i da Rusiji treba poručiti da ako ona želi sukob, mi smo spremni. Doduše, nedugo posle toga je "omekšao" svoju poruku rečima da je saradnja bolja od konfrontacije.

Na poruci Stoltenberga da dijalog sa Rusijom treba voditi oslanjajući se "na snagu i čvrstinu", odgovorio je ruski heroj, general-major Sergej Lipovoj, predsednik društvene organizacije "Oficiri Rusije". Lipovoj je rekao da NATO nije spreman da ratuje sa Rusijom jer je ruska vojna moć veća od one koju ima NATO i zato u Briselu treba da se umire i da prestanu da provociraju Moskvu.

Članice NATO će 2021. godine povećati svoje vojne budžete. Jens Stoltenberg je kazao da troškovi treba pravednije da se dele među zemljama članicama. Na tome je insistirao i bivši predsednik SAD Donald Tramp, a sada to traži i nova predsednička administracija SAD. Ministar odbrane SAD Lojd Ostin poziva zemlje NATO-a da ispune svoje finansijske obaveze kako bi mogli da rešavaju probleme vezane za Rusiju, kao i druge izazove.

Najmanje 20 odsto svojih vojnih budžeta članice NATO treba da potroše na kupovinu nove vojne tehnike. Ove godine će devet zemalja NATO trošiti dva odsto nacionalnog proizvoda na vojni budžet, a 2014. su tu obavezu ispunjavale samo tri države.

POZICIJA SRBIJE

Na listi časopisa Global Firepower među 139 rangiranih zemalja na 61. mestu je Srbija kao najviše pozicionirana u odnosu na ostale zemlje regiona, pa je tako slede Hrvatska (63), Slovenija (88), BiH (121), Crna Gora (123) i Severna Makedonija na 133 mestu. Od zemalja iz ovog dela Evrope Grčka je na 29. mestu, Mađarska je 55, Bugarska 67, a Albanija 113.