RUSIJA I EU NA RASKRSNICI: Evropski šef diplomatije se u Briselu u Evropskom parlamentu "branio" zbog svoje posete Moskvi
NALAZIMO se na raskrsnici odnosa s Rusijom. Izbor za koji se budemo opredelili odrediće dinamiku međunarodnih odnosa u ovom veku. Da li želimo da idemo na model veće saradnje ili veće polarizacije?
Foto AP
Ovim rečima obratio se šef evropske diplomatije Đuzep Borelj poslanicima Evropskog parlamenta na debati koja je organizovana posle njegove posete Moskvi i pisma preko pedeset evroposlanika koji su zatražili njegovu ostavku jer nije odbranio evropske vrednosti i stavove na odgovarajući način.
- Rusija je naš najveći sused. Treba da nađemo modus da izbegnemo stalnu konfrontaciju. Rusija je evropska država. Ne treba da ruskim građanima okrenemo leđa - rekao je Borelj.
Šef evropske diplomatije je, međutim, u svom petnaestominutnom obraćanju istakao da je "veoma zabrinut oko perspektiva geostrateškog izbora ruskih vlasti."
- Rusija želi da nas podeli, ali nije uspela da to uradi. Ne treba da upadnemo u njihovu zamku - rekao je.
Borelj je poručio da se posle pada Berlinskog zida vizija zajedničkog prostora od Lisabona do Vladivostoka nikada nije ostvarila.
- Rusija nije ispunila očekivanja da postane moderna demokratija. Razočarani smo i više nema poverenja između EU i Rusije. Mnogi tradicionalni stubovi na kojima su bili zasnovani naši odnosi su srušeni - rekao je i kao primere podizanja tenzija naveo Ukrajinu, Južni Kavkaz, Pridnjestrovlje, Belorusiju.
Đuzep Borelj u Briselu, Foto AP
Naglasio je da je politički dijalog u ćorsokaku od konflikta u Ukrajini i da politička klima ne prestaje da se pogoršava. Rekao je da je njegov odlazak u Moskvu imao dvostruki cilj, a pre svega da ruskim kolegama direktno prenese zabrinutost EU oko ljudskih prava i situacije Alekseja Navaljnija.
- To sam uradio i to im se nije dopalo - kazao je Borelj i istakao da je slučaj Navaljnog bio u centru razgovora s Lavrovim.
Drugi cilj je bio priprema predstojećeg martovskog samita o odnosima EU i Rusije.
- Hteo sam da vidim da li su ruske vlasti zainteresovane za promenu negativne tendencije naših odnosa i da iskoriste priliku za dijalog. Odgovor je bio jasan. Nisu zainteresovani, ukoliko i dalje budemo postavljali u paketu pitanje ljudskih prava. A ta pitanja su upisana u naš DNK i ne možemo da ćutimo o tome - poručio je Borelj.
Polemika iz poslaničkih klupa
U VELIKOJ polemici koja se povela u EP, poslanici iz redova narodnjaka, socijaldemokrata i Zelenih su isticali da je Borelj bio ponižen u Moskvi i da Rusiji treba odgovoriti sankcijama. Predstavnica levice Kler Deli je s druge strane ukazala na "rusofobiju" u EU, pitala zašto se tako isto ne bore za Asanža. Poslanik iz Katalonije Karles Pučdemon Kazamaho ukazao da su organizatori referenduma osuđeni i do trideset godina zatvora, dok je francuski poslanik Tjeri Marijani poručio da je poseta Borelja bila "hrabra, realistična i neophodna", istakavši "hipokriziju evropskih vlasti".
On je rekao da mu u Moskvi nisu dali da vidi Navaljnog, da je kontekst posete bio napet, da je svesno preuzeo rizik, i da pre posete nije gajio iluzije.
- Čak sam zabrinutiji posle posete - istakao je, naglasivši "autoritarni put ruskih vlasti", jaku i zabrinjavajuću represiju, bez milosti prema Navaljnom, čije je oslobađanje hitno tražio.
- Oni smatraju da je naš liberalni ekonomski sistem pretnja za njih - preneo je Borelj poslanicima svoja zapažanja o Rusiji. Aleksej Navaljni, Foto AP
Rekao je i da su se složili po nekim pitanjima, naročito oko iranskog nuklearnog programa i podrške dijalogu između Izraela i Palestine. O svemu će sada biti reči na Savetu ministara EU 22. februara i na Evropskom samitu u martu, a najavio je mogućnost dodatnih sanckija zašta će i sam, kako je rekao, izneti konkretne predloge.
Poručio je i da će nastaviti da rukovodi odnosima EU s Rusijom, što je bio indirektan odgovor onima koji su tražili njegovu ostavku.