ŠVEDSKA U PROBLEMU: Pucnjave gotovo svakog dana, ubijeno više od 40 ljudi

To pokazuju zvanični podaci vlade koji su objavljeni ove sedmice, nakon što je sve više optužbi na račun vlasti da "žmure na kriminal u zemlji", piše RT.
Mikael Damberg, ministar unutrašnjih poslova saopštio je da je tokom 2020. u čak 366 pucnjava zabeležno 47 ubistava i 117 ranjavanja, što predstavlja rast stope nasilja za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Damberg je istakao da je gotovo u polovini vatrenih obračuna tokom prošle godine neko ranjen ili ubijen.
- Nećemo da se navikavamo niti da prihvatamo ovako visoku stopu nasilja - istakao je on.
Situacija u Malmeu, gradu u kojem živi dosta doseljenika i koji se dugo borio sa obračunima bandi, se popravlja. Međutim, u Stokholmu je situacija gora nego 2019. godine, istakao je ministar. On je dodao da je prestonica Švedske lani zabeležila čak 79 odsto više pucnjava.
Većina oružanih obračuna zabeleženo je u 60 predgrađa širom zemlje, koje policija i inače smatra "ugroženim" područjima. Damberg je rekao da, iako 5,4 odsto švedskog stanovništva živi u tim četvrtima, oni čine više od polovine žrtava pucnjava u državi.
Ipak, izrazio je nadu da će 2021. biti "godina preokreta" i da će doći do drastičnog poboljšanja uslova bezbednosti. Vlada je iznela plan kojim se predviđa regrutacija novih kadrova u policiji, sa ciljem da do 2024. bude 10.000 više policajca nego što ih je bilo 2016. godine.

Samo nekoliko sati nakon što se Damberg obratio u Helsinborgu je došlo do novog obračuna u kojem je ranjeno petoro ljudi, od kojih troje teže. Svih pet žrtava zadobilo je ubodne rane ili posekotine, a jedna je navodno ranjena iz vatrenog oružja.
Švedska se već godinama suočava sa porastom broja kriminalnih obračuna, a mediji neretko izveštavaju o slučajnim žrtavama koje su se našle u unakrsnoj vatri zavađenih kriminalaca.
U avgustu je stradala devojčica (12) koju je pogodio zalutali metak u južnom delu Stokholma. Projektil je ispaljen iz vozila u pokretu.
Švedska je 2019. godine osnovala specijalni odred koji bi trebalo da otkriva kriminalne grupe, a pripadnici specijalnih jedinica imaju šira ovlašćenja od "običnih policajaca".
Sve češće se čuju optužbe na račun vlasti, a kritičari tvrde da "čelnici žmure na migrante koji su doprineli porastu stope nasilja", dok zvaničnici često ističu da su siromaštvo i gubitak posla "uzrok nasilja".
Nažalost, Švedska nije jedina koja beleži dramatičan skok u broju obračuna vatrenim oružjem. Nedavna studija koju je objavila Nacionalna komisija za kovid-19 i Tužilaštvo pokazuje da je broj ubistava u više od 30 američkih gradova skočio za najmanje 30 odsto tokom 2020. godine.

(Telegraf.rs)