SEDAM MILIONA SMRTI OD ZAGAĐENJA VAZDUHA: Lečenje košta Evropu 166 milijardi evra godišnje
ZAGAĐENjE vazduha, kao uzrok smrti, svake godine odnese oko sedam miliona života, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Zbog dramatičnog broja preranih smrti, ova organizacija se zalaže da se taj rizik tretira kao pitanje ljudskih prava.
U stručnom časopisu "The Lancet Planetary Health", nedavno je objavljena je studija o zagađenosti, kojom je obuhvaćeno više od 800 gradova. Analiziran je rizik od izloženosti - azotdioksidu, otrovnom plinu i sitnim česticama koje mogu uključivati dim, prašinu i pepeo.
Madrid je na vrhu po kontaminacije vazduha azot-dioksidom, a do sedam odsto svih prirodnih smrti u ovom gradu je uzokovano tim zagađivačem. Slede Antverpen u Belgiji, Torino, Pariz i Milano. Gradovi u italijanskoj dolini Po, južnoj Poljskoj i istočnoj Češkoj, imaju najveći rizik od smrti od sitnih čestica, koje dolaze iz šireg spektra aktivnosti, uključujući industriju i grejanje u domaćinstvima. Najmanji procenat smrtnosti od azot-dioksida i sitnih čestica, je na Islandu, u Norveškoj i Švedskoj, a među njima se našla i Pula.
Zagađenje vazduha košta Evropu 166 milijardi evra godišnje, navodi se u izveštaju organizacije "CE Delft" urađenom za Evropsku alijansu za javno zdravstvo. Studija upoređuje troškove povezane s lečenjem, smanjenjem životnog veka i bolestima poput teškog hroničnog bronhitisa. Na prvom mestu je London sa troškovima od 11.4 milijarde evra), ispred Bukurešta i Berlina.