BAVARAC GLAVNA PREPREKA: Novi lider demohrišćana moguć kandidat ove stranke za kancelarsko mesto
NOVOIZABRANI lider nemačke vladajuće i trenutno najjače stranke prema aktuelnim sondažama javnog mnjenja Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet otvorio je sebi put za učešće u trci za novog kancelara.
Foto AP
Naslednik Angele Merkel, koja se posle 16 godina oprašta od čelne državne funkcije, biraće se u septembru, a Lašet, premijer savezne pokrajine Severne Rajne-Vestfalije imaće pravo prvenstva kad se bude određivao demohrišćanski kandidat za kancelara.
U dolasku na lidersku poziciju svoje stranke, koja mu i obezbeđuje to "pravo prečeg" u trci za kancelarsku kandidaturu, najviše mu je pomogla odluka CDU da se, na ovogodišnjem partijskom kongresu, usprotivi okretanju udesno. To je bila i najjača poluga u Lašetovu korist, jer je njegov protivkandidat Fridrih Merc, zagovarao daleko konzervativniji pristup.
Pomogla je, kako to naziva Dojče vele i Lašetova ogromna volja za moć, kao procena da bi on, kao kandidat za kancelara, doneo demohrišćanima najbolje šanse na izborima. Od Lašeta, kažu domaći analitičari, ne treba očekivati radikalne promene, nego lako akcentovanje ulevo, u smislu naglašavanja socijalnih aspekata i zajedništva. Već je i Merkelova, dok je bila na kormilu CDU, uspevala u nastojanju da to bude stranka za koju glasaju i birači na levom centru. Lašet će, nema sumnje, ne samo nastaviti, nego i pojačati tu liniju, budući da je i sam, kao i Merkelova, simbol umerenosti, kompromisa i posredovanja.
ŠOLC KAO PROTIVKANDIDAT
OD 71 godine postojanja SR Nemačke, 51 godinu na njenom čelu je kancelar ili kancelarka iz redova Hrišćansko-demokratske unije. Da li će i ovog septembra biti tako, ostaje da se vidi. Zasada je jasno da će kandidat CDU-CSU koji će tek biti određen, ukrstiti koplja sa aktuelnim nemačkim vicekancelarom Olafom Šolcom, adutom Socijaldemokratske partije Nemačke. Ova stranka obelodanila je svog kandidata još 20. avgusta prošle godine.
Ono što ga je ustoličilo na kormilu CDU, međutim, moglo bi da ga osujeti u ostvarenju ključne ambicije, kancelarske pozicije. Okretanje udesno je, naime, najjači adut glavnog Lašetovog rivala, političara u kome ogroman broj Nemaca, ali i rastući broj članova CDU, vide naslednika kancelarke Merkel. Reč je o Markusu Zederu, premijeru ekonomski ubedljivo najjače nemačke pokrajine, Bavarske. Njegov odgovor na pandemiju virusa korona je zamajac koji bi ga mogao i katapultirati na sam vrh. Jer, u kriznim situacijama, čvrsto upravljanje i adekvatan odgovor na iskušenja, za građane jesu uvek stvar prvog izbora.
Zeder bi, posle dužeg perioda, mogao da bude prvi kancelar Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske stranke CDU, koja postoji samo u Bavarskoj. To bi, svakako, odgovaralo pomeranju težišta moći ne samo ka privredno najjačem regionu, nego i ka desnici, budući da je CSU daleko konzervativnija od CDU.
U trku za kancelarskog kandidata CDU-CSU, mogao bi da se uključi i treći čovek, ministar zdravlja Jens Špan, ali je pitanje da li bi odgovor na pandemiju i po njega bio tako povoljan vetar u leđa kao po Zedera. Po mišljenju većine Nemaca, ne samo da ne bi, nego bi upravo mogao da ga osujeti na putu ka kandidaturi.