ASANŽ U PRAVOM, A TRAMP U MEDIJSKOM ZATVORU: Ko i kako u svetu poslednjih godina zaista "meri" javne reči

Ovih turbulentnih dana, giganti interneta i "slobodne reči", poput "Tvitera", "Fejsbuka" ili "Gugla", zapušili su usta još aktuelnom američkom predsedniku Donaldu Trampu. Neki njegovi statusi su ugašeni, drugi suspendovani, treći stavljeni pod kontrolu i nadgledanje. Pitanje je, međutim, kako proceniti gde je, da li i kada bilo zloupotrebe prava na mišljenje i ko je taj koji je pozvan da to proceni.

Još flagrantniji je slučaj Džulijena Asanža. I pored toga što je britanski sud nedavno odbio ekstradiciju progonjenog australijskog novinara, ocenjeno je da bi mogao da pobegne čekajući apelacioni postupak, pa je naknadno odlučeno da će i dalje ostati u zatvoru.

- Potpuna sloboda govora predstavlja stub demokratije. Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje. To je, uostalom, istaknuto u ustavima najvećeg broja zemalja. Ako postoje mišljenja koja ne mogu da se iznesu, ili o kojima ne može da se raspravlja, ulazimo u domen kontrole informacija - ističe, za "Novosti", francuski politički analitičar srpskog porekla Nikola Mirković, autor knjiga "Stradalničko Kosovo" i "Dobro došli na Kosovo".

To što se trenutno dešava Trampu i Asanžu smatra udarcem savremenom svetu. Posebno je skandalozno ono što se i dalje dešava Asanžu:

- Svi novinari na svetu su se u svojim tekstovima služili onim što je otkrio, a sada kada je u zatvoru, ćute.

I kada je reč o Trampu, smatra da je demokratija zakazala:

- Voleli ga ili ne, on i dalje predstavlja sve Amerikance, sutra će predstavljati njih 70 miliona. Šta god da kaže, treba da se čuje. Na ovaj način žele da nam pokažu da naša demokratija nije zrela i da nismo dovoljno inteligentni da sami procenimo mišljenja drugih.

Dešavanja na Kosovu su dobar primer za to.

- Kosovo i dalje predstavlja tabu temu, iako ima sve više istine koja izlazi na videlo.

I profesor francuskog jezika i savremene književnosti dr Olivije Gose, za "Novosti", ističe da je protivnik mera zabrane izražavanja.

- Sloboda govora je u potpunosti deo naše kulture. Veliki francuski pisci se nisu ustručavali da napišu ono što su želeli. Čim počnemo da uskraćujemo bilo koju vrstu slobode, to postaje pogubno za vitalnost i plodotvornost političkog i javnog života - kaže Gose.

On naglašava da ga, međutim, smanjivanje slobode govora nimalo ne čudi, i da to predstavlja kontinuitet serije mera koje su do sada preduzete:

- U Francuskoj Skupština trenutno radi na zakonu koji će kažnjavati pozivanje na mržnju. To je veoma opasno, iz najmanje dva razloga. Prvo, zato što je definicija mržnje subjektivna i selektivna. Tako bi moglo da se izloži kažnjavanju bilo koje mišljenje. Drugi razlog, što će možda neke šokirati, jeste to što mržnja prema nečemu takođe predstavlja stav i ima pravo da bude izneta.

Drugačijeg mišljenja je francuski politikolog Žak Rupnik:

- To što je "Tviter" zatvorio Trampov nalog je odluka privatne firme, koja ima svoja pravila. Ako ih ne poštujete, može da vas ugasi. To nisu učinili vlada ili parlament.

On naglašava da je problem "Tvitera" i "Fejsbuka" do sada bio sasvim suprotan, i pre Trampa:

- Krili su se iza argumenta da su samo "vektori informacija", a ne njihovi kreatori ili procenjivači.

UKIDANjE ANONIMNOSTI

IMA li sloboda govora limit i ko će biti "administrator za procenjivanje mržnje" - neka su od osnovnih pitanja.

- Trebalo bi razmotriti mogućnost da zakonodavac na društvene mreže proširi norme koje već važe za medije. Jedna od prvih mera bi trebalo da bude i ukidanje anonimnosti. Sloboda govora ne znači i javno pozivanje na ubistvo, čega ima na društvenim mrežama. Kraj anonimnosti bi bio i početak kraja nekažnjenosti - smatra Rupnik.