ŠTA NAS ČEKA POSLE KORONE? Dolazi nam period razuzdanosti, trošenja i eksplozija hedonizma, tvrdi profesor sa Jejla

Prošlo je skoro godinu dana otkako su kineski naučnici identifikovali korona virus SARS-KoV-2 kao izvor nove, za neku smrtonosnu respiratornu bolest kovid-19.

Sa više od 1,5 miliona ljudi koliko je umrlo širom sveta, i ekonomijama koje su se nekoliko puta zatvarale, ljudi su se izolovali u svojim domovima i gledali kako odmori i praznici prolaze bez bliskih susreta porodice i prijatelja. Pred nama je godina u kojoj će se preduzeti logistički najizazovnija kampanja javnog zdravstva ikada.

Ali u svemu tome, profesor na Jejlu i socijalni epidemiolog dr Nikolas Kristakis takođe donosi malu utehu, kao što je primećeno u njegovoj novoj knjizi “Strelica Apolona: Duboki i trajni uticaj koronavirusa na način na koji živimo“. I to zato što u svemu vidi obrazac.

Jedan od argumenata u knjizi je da se mnogim ljudima ono što nam se dešava, može činiti neverovatnim i neprirodnim, ali pošasti nisu nove za našu vrstu – one su samo nove za nas, rekao je Kristakis.

Evo utehe koja bi se mogla izvući iz Kristakisovih zapažanja o bolestima i epidemijama tokom milenijuma: pošasti i pandemije prestaju. Uvek se završe. Završile su i pre nego što smo imali vakcine da odgovorimo na njih. A kako ćemo reagovati na ove viruse – na primer, kroz socijalno distanciranje – određeno je snagom kojom oni utiču na naše društvo.

Dalje, iako će distribucija vakcina protiv korone biti jedan od najvećih izazova u javnom zdravlju našeg vremena, ona takođe predstavlja jedno od velikih dostignuća čovečanstva.

Ako uspemo da vakcinišemo dovoljan deo populacije (po nekim procenama približno 75 procenata), privešćemo pandemiju kraju mnogo ranije i sa manje smrtnih slučajeva nego kad bi čekali da se sama završi.

- Mi smo prva generacija ljudi koja se ikada suočila sa takvom pretnjom koja im omogućava da u realnom vremenu odgovore efikasnim lekovima. To je čudesno - rekao je Kristakis.

Kraj pandemije često prati period u kom ljudi traže socijalnu interakciju, za koju Kristakis predviđa da će biti druge “bučne dvadesete“, baš kao što je bilo i nakon pandemije gripa 1918. godine.

- Tokom epidemija dolazi do porasta religioznosti, ljudi postaju suzdržaniji, štede novac, izbegavaju rizike i sve ovo vidimo sada, baš kao i stotine godina ranije tokom epidemija -rekao je Kristakis.

Isto tako, ekonomije drevnih civilizacija su se srušile u vreme bolesti.

- Čini se da mnogi ljudi misle da akcije naše vlade usporavaju ekonomiju, to je netačno. Virus je taj koji dovodi do usporavanja ekonomije, jer su se ekonomije srušile čak i u davnim vremenima kada su se dešavale pošasti, čak i kada nijedna vlada nije rekla da zatvara škole ili kafane - rekao je on.

Ova budućnost, predviđa Kristakis, neće doći dok društvo ne bude imalo vremena da distribuira vakcinu, verovatno do nekog trenutka 2021. godine, i dok se ne oporavi od socioekonomske devastacije koju je izazvalo, verovatno do 2023. Ali vizija koja će doći 2024. godinu. biće ispunjena iskustvima za kojima sada čeznemo: pretrpani stadioni, prepuni noćni klubovi i cvetajuća umetnost.

Te 2024. svi ovi pandemijski trendovi biće obrnuti, rekao je, ljudi će neumorno tražiti socijalne interakcije. To može uključivati “seksualnu razuzdanost”, liberalno trošenje i “ponašanje suprotno religijskom”.

U narednoj godini, njegova predviđanja se oslanjaju na dalje poštovanje mera socijalne distance. To je zato što čak i sa dve vakcine odobrene za distribuciju u SAD-u trenutno postoje dovoljne doze za vakcinisanje samo 150 miliona Amerikanaca. A ostatak sveta tek dolazi.

Sledeća godina će testirati otpornost sveta da nastavi da održava socijalnu distancu, nosi maske i izbegava gužve, što je i odgovor na pošasti 14. veka i strategije koje poput lukobrana zaustavljaju plimni talas sile koji se širi svetom.

(Jutarnji list)