NIŠTA OD „HRVATSKOG SCENARIJA” U DONBASU: Ukrajinski general objasnio zašto Kijev ne može da protera Ruse sa svojih ognjišta

- Oni navode kao primer da je trebalo učiniti onako kako je Hrvatska radila protiv Srbije za vreme rata. Morate shvatiti jednostavnu stvar. Iza Srbije, iza Jugoslavije, nije bila Rusija koja se nalazila tik uz nju. Da, možda su je podržavali, u nečemu pomagali, ali fizički im nije bila iza leđa. A iza Hrvatske je bio NATO – moćne oružane snage. Zbog toga je što se tiče situacije u Donbasu put frontalne ofanzive bio vrlo rizičan u smislu velikih gubitaka, a naša tehnika nije bila spremna za vođenje dejstava u urbanizovanim oblastima. A s obzirom na to da je vojno-ekonomski potencijal Rusije mnogo veći od ukrajinskog, mogli su praktično neograničeno da vrše isporuke preko granice. Bio bi to rat za uništavanje borbenih potencijala i definitivno ne u našu korist - objasnio je Nazarov u intervjuu za „4. kanal“.

Sukob u Donbasu

Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.

Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. 

Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“.

Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.

(Sputnjik)