BAJDEN NASLEĐUJE TRAMPOVE "CIPELE": Koliko će se politika izabranog predsednika SAD razlikovati od njegovog prethodnika

Poluvekovni veteran vašingtonskog političkog establišmenta uveren je da će ostvarenje njegovog sna o osvajanju fotelje u Ovalnom kabinetu, vratiti Americi stari sjaj lidera u globalizovanom svetu.

Navikao na američku dominacije u globalnim savezništvima, Bajden Trampovo napuštanje te tradicije doživljava kao prolaznu "grešku", pa najavljuje mirenje sa saveznicima, povratak Pariskom sporazumu o klimi, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji... Njegovom entuzijazmu da Trampovu krilaticu "Amerika na prvom mestu", zameni multilateralizmom na čelu sa SAD, međutim, preti gorko otrežnjenje. Svet je odavno prevazišao američku unipolarilnost. Trampova politika samo je ubrzala trendove koje će Bajden, hteo - ne hteo, teško moći da zaustavi.

KINA

Tramp

Nedugo pošto je, na početku mandata, "kraljevski" ugostio kineskog kolegu Si Đinpinga, buknuo je trgovinski rat dve vodeće ekonomske sile, vrtoglavo visokim tarifama. U januaru je uspostavljeno trgovinsko "primirje", ali su, pojavom kovida 19, krenule Trampove optužbe da je Kina kriva za širenje pandemije. Paralelno se zagrejao tehnološki rat Trampovom zabranom popularnih kineskih aplikacija "Tiktok" i "Vičet".

Bajden

Tvrdi da Kina nije pretnja Americi i zauzima tvrd stav prema ljudskim pravima u Kini, posebno prema Ujgurima, i situaciji u Hongkongu. Promocija ljudskih prava u Kini za čijeg predsednika Bajden kaže da nema "demokratsku žicu", međutim, suočava se sa masivnim trgovinskim ugovorom 15 azijskih i pacifičkih zemalja. Ugovor sa Kinom uključuje i američke partnere Japan, Severnu Koreju, Australiju, Novi Zeland, Singapur, Filipine, stvarajući ogromnu pacifičku zonu, uz smanjenje američkog uticaja.

NEMAČKA, NATO I EU

Tramp

Još tokom kampanje 2016. godine obrušio se na saveznike u NATO zbog neispunjavanja kvote izdvajanja za odbranu. Neke zemlje su mu izašle u susret, ali većina ne. Na meti je bila posebno Nemačka iz koje je Tramp odlučio da povuče 12.000 vojnika, optužujući Berlin da iskorišćava američku odbranu, ne dajući zauzvrat ništa.

Bajden

NATO je za Bajdena najznačajniji američki savez, za koji je strahovao da će se raspasti ako Tramp osvoji drugi mandat. Evropski saveznici pozdravljaju zalaganje Bajdena za obnovu savezništva, ali najveća evropska ekonomija, Nemačka, ipak je pojačala energetsku saradnju sa Rusijom, ekonomsku sa Kinom, i produbila odnose s Turskom. Američki uticaj u Evropi je uzdrman i izlaskom Velike Britanije iz EU.

RUSIJA

Tramp

Tramp je gotovo tokom celog mandata "lovom na veštice" nazivao optužbe demokrata da mu je Rusija pomogla da pobedi na izborima 2016. godine. Tramp je tvrdio da niko od njega nije "tvrđi" prema Rusiji, i kao dokaz uvodio sankcije Moskvi.

Bajden

Iako su bez dokaza ostale tvrdnje o ruskom mešanju u izbore 2016. godine, Bajden najavljuje konfrontaciju s Moskvom po ovom, ali i drugim pitanjima. Optužuje Moskvu za destabilizaciju NATO, dok Rusija ojačava odbranu zbog približavanja Alijanse njenim granicama.

IZRAEL

Tramp

Pružao je podršku izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu i preselio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Uspešno je posredovao u uspostavljanju odnosa između Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata sa Izraelom.

Bajden

Kritikovao je preseljenje ambasade, ali nije izneo planove da je vrati u Tel Aviv. Predložio je samo otvaranje američkog konzulata u Istočnom Jerusalimu, kako bi uhvatio korak sa Palestincima, koji uživaju podršku levičarskog krila njegove Demokratske stranke.

IRAN

Tramp

Povukao se iz nuklearnog sporazuma s Teheranom, koji je potpisan kada je Bajden bio potpredsednik SAD, nazivajući ga "najgorim ikad pregovaranim". Uveo je nove sankcije Iranu, koji je prethodno pristao na sporazum, u zamenu za skidanje embarga.

Bajden

Bajden je najavio povratak sporazumu, ako se i Teheran povinuje odredbama. Ali, Iran je, u međuvremenu, povećao svoje atomske aktivnosti.

SEVERNA KOREJA

Tramp

Sastao se triput sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom u cilju denuklearizacije Korejskog poluostrva. Nije bilo obavezujućih odredaba, ali Severna Koreja nije testirala nuklearno oružje od 2017. godine.

Bajden

Neće da se sastaje sa Kimom bez preduslova. Namerava da poveća pritisak sankcija kako bi privoleo Kima na razgovor. Neizvesno je kako će Kim na to da reaguje.

MIGRANTI

Tramp

Postigao je sporazum sa Gvatemalom, Salvadorom i Hondurasom da migranti tu prvo zatraže azil, a ako stignu do američko-meksičke granice, biće vraćeni. Od 85.000 u vreme predsednika Baraka Obame, broj migranata iz sveta sveo na 15.000.

Bajden

Kritikuje Trampovu "drakonsku" politiku, koja krši američku politiku azila i izbeglištva i najavljuje limit od 125.000 migranata. Stejt department, međutim, upozorava da je limit potreban zbog "bezbednosti i dobrobiti Amerikanaca, posebno u svetlu pandemije kovida 19".

KLIMATSKE PROMENE

Tramp

Priče o globalnom otopljavanju vidi kao pretnju ekonomiji. Nije mnogo mario za fosilna goriva i klimatske regulacije. Napustio je Pariski sporazum o klimi.

Bajden

Promoviše dva biliona dolara vredan plan za dostizanje ciljeva u rezovima emisije gasova. Kaže da će to postići izgradnjom čiste energetske ekonomije, i stvaranjem miliona poslova u tom procesu. Najavljuje povratak Pariskom sporazumu o klimi.

ODBAČENA TUŽBA TEKSASA

AMERIČKI Vrhovni sud odbacio je tužbu koju je podnela država Teksas i podržao predsednik Donald Tramp, a kojom se traži da se ponište rezultati glasanja na izborima u četiri savezne države.

Tužbom, koja je podneta Vrhovnom sudu, traži se da se Džordžiji, Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu zabrani da daju elektorske glasove Trampovom demokratskom protivkandidatu Džozefu Bajdenu.

Sud je u kratkom nepotpisanom nalogu naveo da Teksas nije pokazao "pravno prepoznatljiv interes za način na koji druga država sprovodi svoje izbore".

Tužbom koju je podneo Teksas osporavaju se izborne procedure u četiri ključne države - Džordžiji, Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu.

KESIĆ: AMERIČKA KANCELARIJA ZA RAZVOJ DAJE ZNAČAJ SRBIJI

KO god da je pobedio na izborima u Americi, ostaje senka legitimiteta predsednika SAD, jer pola države neće da ga prihvati. Kriza legitimiteta je kriza podeljenog društva, za koje nema indikacija da će ga Bajden pomiriti. Uz produbljivanje ekonomske krize i krize s policijom, tesan odnos snaga u američkom Kongresu, očekujem inerciju u spoljnoj politici SAD najmanje još šest meseci.

Američki politički analitičar i direktor Kancelarije Republike Srpske u Vašingtonu, Obrad Kesić, ovim rečima za "Novosti" ističe da napeta situacija u SAD sužava prostor za njenu spoljnu politiku:

- Najavljuje se povratak Pariskom sporazumu o klimi, obnova savezništva sa EU i NATO, ali sve ostalo je na čekanju - primećuje Kesić.

Nedavni pretres u Kongresu o našem regionu vidi kao pokušaj "odlazećih i bivših" da izvrše pritisak na spoljnu politiku novog predsednika, ali uz dosad "najnejasnije preporuke" i pravljenje računa bez krčmara "lobiranjem" da EU odradi posao:

- Balkan nije u krugu prioriteta. Očekuje se novi emisar za ovaj deo sveta. Kod Trampa su postojala dva, zbog njegovog nepoverenja prema Stejt departmentu. Metju Palmer ostaje, iako je nejasan njegov autoritet u Demokratskoj stranci - kaže Kesić.

Ističe, ipak, značaj jednog novog američkog elementa u Srbiji - Kancelarije američkog fonda za razvoj, DFC-a, koja je otvorena u Beogradu:

- To je američki odgovor na percepciju energetskog i infrastrukturnog prisustva Kine, i vojno i energetsko Rusije. Ovo Srbiji daje izuzetan značaj - ističe Kesić.

On u Republici Srpskoj ne očekuje nagle promene, ali uočava jedan trend:

- Sve manje se spominje kancelarija visokog predstavnika u BiH. Smatram da je to signal da se na ovu funkciju sve manje računa - zaključuje Kesić.