OD KOVIDA DO ŠENGENA: Lideri EU na dvodnevnom samitu u Briselu (FOTO)

Ovo su samo su neke od tema na danas započetom dvodnevnom samitu lidera EU od koga se dosta očekuje.

Tu je i problem s Poljskom i Mađarskom koje ne prihvataju uslovljavanje pomoći mešanjem u unutrašnja pitanja, a jedna od glavnih novosti koje se nalaze na pregovaračkom stolu je izmena šengenskih pravila iz osnova, što je incijativa koju je, posle serije terorističkih napada, pokrenuo francuski predsednik Emaneul Makron.

Poslednjih godina, ovaj sistem je pokazao ozbiljne nedostatke, ne samo na spoljnim obodima, već i između samih zemalja članica. Da bi Šengenski sporazum, kako je zamišljen, funkcionisao u današnjim uslovima, potrebno je imati jaku federalnu evropsku policiju, koja je i dalje u povoju, imajući u vidu jačanje suverenističkih struja na kontinentu. Zato preostaju samo neke radikalnije mere. Privremeno su, tako, već stavljeni po strani paragrafi koji omogućuju nesmetan prelazak donedavno praktično nevidljivih granica među članicama.

S obzirom na to da je teroristička opasnost permanentna, pitanje je koliko će se ova privremenost odužiti u vremenu. Francuska je, tako, uvela "ograničenu" kontrolu svojih granica još krajem 2015, posle terorističkih atentata u Parizu. Ta privremenost još traje. Francuska je nedavno zatražila novo produženje ove mere koja od tada nije ni prekidana.

I druge države su odavno praktično vratile unutrašnje granice i na njima neprestano ojačavaju efektive. Zdravstvena kriza je to samo ojačala. Unutrašnje međe se danas nadgledaju čak i dronovima. Šengen iz tog ugla deluje kao davna prošlost.

Pre nego što je krenuo u spovođenje svoje namere, Makron se konsultovao sa Nemačkom, Holandijom i Austrijom. Ako ubedi i ostale tokom dvodnevnog samita koji je u četvrtak započeo u Briselu, proceduru izmene bi započela EK na proleće, a sve bi simbolično trebalo da bude završeno tokom francuskog predsedavanja EU u prvoj polovini 2022.