POSLEDNJE D'ESTENOVO "OREVUAR": Zanimljivosti iz života preminulog bivšeg francuskog predsednika
NAJMLAĐI francuski predsednik Pete Republike u trenutku izbora, Valeri Žiskar d'Esten, preminuo je u dubokoj starosti, u 94. godini, od posledica korona virusa.
Bio je 20. predsednik Francuske republike, od 1974. do 1981. U Jelisejsku palatu ušao je kada je imao 48 godina, a preminuo je u sredu uveče u krugu porodice na svom posedu Oton u olbasti Loar e Šer.
Dva puta je bio hospitalizovan u poslednje vreme, prvo u Parizu zbog "blaže infekcije pluća" koja tada nije dovođena u vezu s kovidom, a onda, nedavno, i u Turu, zbog srčanih smetnji.
Centrista i liberal, bio je moderni reformator francuske države. U njegovo vreme, legalizovan je abortus, prag punoletstva je smanjen na 18 godina, uvedena je institucija sporazumnog razvoda braka. Zalagao se za nukelaernu energiju, razvio projekat TŽV.
Na međunarodnom polju, 1975. je inicirao sastanak G7 najrazvijenijih zemalja sveta. Održavao je čvrstu vezu s nemačkim kancelarom Helmutom Šmitom. Angela Merkel je u četvrtak izrazila žaljenje zbog smrti prijatelja, dok je predsednica EK Ursula fon der Lajen odala priznanje velikom Evropljaninu. Bio je evropski poslanik, zalagao se za direktne izbore za evropski parlament, bio predsednik Konvencije za porojekat Evropskog ustava koji su Francuzi odbili 2005.
Prvi je shvatio ogromni značaj medija. U prvom francuskom televizijskom duelu Miteranu je poručio da "nema monopol na srce Francuza", što je kasnije ocenio kao dobitnu rečenicu. Davao je sliku dinamičnog muškarca, snimali su ga na skijanju ili dok je igrao fudbal, na ručku kod običnog seljaka, svirao je klavir prateći muzičku zvezdu onog vremena Kloda Fransoa, odlazio je u televizijska studija novinarima "na noge".
TRODNEVNA ŽALOST U ANDORI
VLADA Andore proglasila je trodnevnu žalost. Francuski vladari su ujedno i ko-prinčevi ove planinske državice još od 1278. godine.
Naftni šok i ekonomska kriza nisu mimiošli Francusku njegovog doba. Govorio je da ga je rezibora koštala i priča o Bokasinim dijamantima. Pisalo se da mu je centralnoafrički diktator dao poklon u vrednosti od milion franaka, sadašnjih oko 150.000 evra, što je ocenio kao deset puta naduvanu sumu za poklon na koji nije ni obraćao pažnju. D'Esten mu je posle okrenuo leđa i doprineo njegovom svrgavanju.
Bio je prvi francuski predsednik 1975. u zvaničnoj poseti Alžiru posle sticanja nezavisnosti 1962. Istovremeno, francuska vojska je tokom njegovog boravka u Jeliseju vojno intervenisala u Zairu, Mauritaniji, Čadu, Centralnoafričkoj republici.
Ostao je upamćen njegov teatralni izlazak iz Jeliseja, kada je, izgubivši izbore za drugi mandat, izgovorio čuveno "orevuar", ostavljajući za sobom praznu stolicu.
Poreklom iz buržoaske porodice, rođen je u nemačkom gradu Koblencu 1926, koji je tada bio pod francuskom upravom, gde je njegov otac bio direktor finansija. Sa suprugom An-Emon, koja je uz njega ostala do poslednjeg dana, venčao se 1952, tada kao mladi finansijski inspektor. Imaju četvoro dece. Za akademika je izabran 2003. Napisao je više knjiga, među kojima i "Predsednik i princeza" u kojoj je 2009. izneo "imaginaciju" sentimentalne veze sa Lejdi Di, a kasnije je to sve pripsao spisateljskoj fikciji.
Poslednji put je viđen u javnosti prošle godine na sahrani Žaka Širaka.
Počast su mu u četvrtak odali bivši francuski predsednici Nikola Sarkozi i Fransoa Oland, kao i aktuleni šef države Emanuel Makron. Sa d'Estenom, otišla je i jedna epoha.
ŽISKAR I TITO
D'ESTEN je Tita primio 1977, uz najviše državne počasti, u trodnevnoj poseti. Na Titovom dočeku na aerodromu Orli uz D'Estena se okupila cela francuska vlada! Tri godine kasnije, međutim, nije bio na Titovoj sahrani, već je francusku zastupao premijer Rejmon Bar. Priča se da je to bilo zbog toga što Tito nije došao na sahranu De Gola koji, opet, nije voleo Tita zbog Draže Mihailovića...