DA SE NE BI ZARAZILI DODIROM: Evropljani okreću leđa kešu u strahu od korone
POTROŠAČI u evrozoni više plaćaju karticama nego gotovinom od početka pandemije koronavirusa i nameravaju da nastave s tom praksom, pokazuje danas objavljeno istraživanje Evropske centralne banke (ECB).
Foto: Depositphotos
Pandemija je ubrzala postojeći, mada postepeni, trend napuštanje gotovine, pri čemu sve popularniji postaju novi načini beskontaktnog plaćanja karticama, telefonima, pa i satovima.
Oko 40 posto ispitanika, od 17.779 učesnika u anketi ECB-a sprovednoj u julu, izjavilo je da od početka pandemije manje koriste gotovinu, a 87 posto njih namerava da zadrži tu naviku i kada se pandemija završi.
Kao najčešći razlog za to navode olakšano elektronsko plaćanje u maloprodaji i strah od zaraze u dodiru sa fizičkim novčanicama.
Od moguće zaraze virusom Kovid putem novčanica najviše strahuju ispitanici iz Španije i Portugalije, dok taj rizik najmanje brine Estonce, Austrijance i Slovence.
ECB je istovremeno objavila i rezultate istraživanja o platnim navikama punoletnih građana evrozone u 2019, koji pokazuju se oni sve više okreću upotrebi kartica za plaćanja u maloprodaji, iako je gotovina i dalje bila najčešće korišćeno sredstvo plaćanja na kraju prošle godine.
Prema ovoj studiji, punoletni građani u evrozoni koristili su lani gotovinu za 73 posto plaćanja u trgovinama na malo, pri čemu je udeo keša u ukupnoj vrednosti izvršenih plaćanja iznosio 48 procenata. U prethodnoj studiji ECB, sprovedenoj 2016. godine, gotovina je korišćena za 79 odsto tih plaćanja (54% u vrednosnom smislu).
Upotreba kartica za plaćanja u maloprodaji porasla je tokom tri godine za pet procentnih poena , sa 19 na 24 posto.
Gotovo četiri od deset transakcija karticama (38%) u maloprodaji obavljeno je 2019. beskontaktnom tehnologijom, pri čemu postoje znatne razlike među zemljama evrozone, što je možda posledica rezultat neujednačene dinamike uvođenja beskontaktnih kartica i terminala.
Onlajn kupovine su potrošači u evrozoni uglavnom plaćali karticama (49% transakcija), a jedna od četiri transakcije na mreži izvršena je korišćenjem servisa (rešenja) za e-plaćanja. Četiri od deset računa plaćano je debitnim, dva od dest kreditnim karticama.
Udeo beskontaktnih u ukupnim kartičnim plaćanjima bio je najveći u Slovačkoj (77% svih beskontanih kartičnih plaćanja), a sledi Grčka (73%).
S druge strane najmanji udeo beskontaktnih u ukupnim kartičnim plaćanjima bio je u Belgiji (16%).