OBAMINA NAKNADNA SEĆANJA: U trećoj biografskoj knjizi bivši predsednik licemerno konstatuje - Putin liči na mafijaša, a Sarkozi na petla
Treća memoarska knjiga bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, koja je 17. novembra puštena u prodaju u SAD pod naslovom "Obećana zemlja" izazvala je pažnju i u ruskoj javnosti, pogotovo kod novinara, jer u njoj on daje ocene sadašnjem i bivšem predsedniku Ruske Federacije, Vladimiru Putinu i Dmitriju Medvedevu.
Bivši američki predsednik sa ruskim kolegom
Obamina knjiga ne bi zasluživala posebnu pažnju da se njegove ocene iz najnovije knjige bitno ne razlikuju od onoga što je govorio o najvišim ruskim političarima, ali i ne samo njima, dok je bio predsednik i SAD. Obama je kao 44. predsednik SAD bio na vlasti od januara 2009. do januara 2017.
Još dok je bio predsednik SAD, nastojao je da omalovaži vojne i druge mogućnosti Rusije. Sada u knjizi "Obećana zemlja" Barak Obama piše da je Rusija izgubila status superdržave iz nekoliko razloga. Prvo, Obama misli da Rusiji nedostaju baze i saveznici.
Što se tiče ekonomske moći Rusije Obama piše da ona zavisi od izvoza nafte, gasa, metala i oružja. Obami, kao i drugim američkim predsednicima, smetala je ruska neposlušnost. Osim toga, smetalo mu je i što je Moskva nastojala da zadrži zemlje koje su ranije bile u sovjetskom bloku u svojoj sferi uticaja.
Veoma ružne reči Obama je napisao ne samo protiv predsednika Putina nego i protiv nekih drugih državnika sa kojima se susretao. Za Putina Obama piše da ga je podsetio na "surove bosove vaspitane po zakonima ulice, kakvi su ranije upravljali Čikagom". Pritom ocenjuje da je fizički Putin bio "neprimetan" .
A u martu 2016. godine Barak Obama je o Putinu sasvim drugačije govorio pred američkim novinarima:
POUKA ZA "MALE"
Iz svih tih memoarskih knjiga se može izvući samo jedan zaključak: američki predsednici i njihovi najbliži saradnici se ne drže nikakvih diplomatskih pravila, već kad im istekne mandat bez imalo milosti kidišu na ljude sa kojima su ne tako davno vodili državničke pregovore. Iz svih tih knjiga moraju se izvući pouke. Pogotovo predsednici manjih država moraju biti svesni da između njih i prvih ljudi Amerike nema nikakvog prijateljstva i simpatija i da će njihovi pomoćnici sa zadovoljstvom ismevati strane državnike samo ako im se pruži prilika.
- Istina je da je Putin u svim našim susretima naglašeno pažljiv, krajnje otvoren. On nikada ne tera mene da ga čekam po dva sata, kako to čini sa nekim drugim ljudima. Putin smatra odnose Rusije i SAD važnijim nego što misle u Americi. Putin je zainteresovan za saradnju sa Amerikom, da bude naš partner, zato što nije glup - rekao je Obama.
Tada je Obama otvoreno rekao da SAD ne nameravaju da počinju veliki rat zbog Ukrajine. Shvativši da su Rusi pripojili Krim bez ispaljenog metka, Barak Obama se tešio izjavama da je "Rusija regionalna država koja zbog svoje slabosti ugrožava neke susedne države". Obama se tešio i time što je zajedno sa saveznicima uveo sankcije Rusiji.
Da bi dokazao da on ima sasvim drugačije odnose sa Putinom nego Buš, "prvi crni predsednik" SAD je na konferencije za novinare 14. novembra 2016. kazao da je u susretima Putin besprekorno učtiv, vrlo otvoren, i da susreti uvek prolaze samo u poslovnoj atemosferi, u poštenom i poslovnom tonu.
Putin je shvatio da se sa Obamom neće moći lako dogovorati, jer je u junu 2013. za vreme samita G-8 u Severnoj Irskoj, američki predsednik kazao da "SAD moraju diktirati pravila svetske ekonomije po kojima treba da igraju druge zemlje" Kasnije je Obama objasnio svoj stav time da je 95 odsto kupaca američke robe u inostranstvu.
Veliki sporovi Vašingtona i Moskve kasnije je izazvalo tobožnje mešanje Rusa u američke izbore. Za vreme samita G-20 u kineskom Hančdžou, Obama je upozoravao Putina da će biti "teške posledice" ako se Rusi budu mešali u američke izbore. Savetnik ruskog predsednika za spoljnu politiku Jurij Ušakov kazao je novinarima da je Putin sasvim jasno rekao da su te optužbe bez ikakve osnove.
Obama nije skrivao da je više simpatija imao prema Dmitriju Medvedevu. U knjizi opisuje njihov prvi susret u Londonu, u aprilu 2009, pre samita G-2O.
- Medvedev je izgledao kao oličenje nove Rusije. Mlad, lepo odeven, u modernom odelu evropskog stila - napisao je Obama. U to vreme Obama je bio zainteresovan za susret sa Medvedevom jer su odnosi Moskve i Vašingtona bili na vrlo niskom nivou. Barak Obama piše da je njega i američku delegaciju iznenadio predlog Medvedeva da dozvoli da američki avioni iz Avganistana preleću preko prostranstva Rusije. Radilo se o prevoženju tereta i tehnike. Mada mu je bio simpatičniji od Putina, Obama je za Medvedeva govorio da nema realnu vlast u Rusiji jer je ona bila u rukama njegovog patrona Putina.
ISMEJANI JELjCIN
Naivni Boris Jeljcin verovao je da je uspostavio iskrene prijateljske odnose sa američkim predsednikom Bilom Klintonom. Jeljcin je često govorio "moj drug Bil", ne sluteći šta o njemu govore u Beloj kući. Sve dok je Jeljcin popuštao Amerikancima i glumio klovna zabavljača u Vašingtonu su ga javno hvalili kao "oca ruske demokratije". Ali čim je Klintonu istekao predsednički mandat, zaređali su se memoari u kojima su se njegovi najbliži saradnici podsmevali pijanom ili mamurnom Jeljcinu. Ni Klinton nije mogao da ne omalovaži Jeljcina u svojim memoarskim knjigama.
- Od svih lidera zemalja BRIKS, najviše sam želeo da kontaktiram sa Dmitrijem Medvedevom - tvrdi Obama.
Posle susreta sa Medvedevom u Londonu, Obama je zapisao da je to oniži čovek, tamne kose, koji govori u samoironično, maniru, da više liči na konsultanta za međunarodni menadžment nego na političara ili partijskog aparatčika. Portretirajući Medvedeva, Obama je napisao da on očigledno govori engleski, ali je voleo da koristi prevodioca.
Obama i Medvedev su imali različit stav o Gruziji, a Medvedev je takođe insistirao da Vašington zaustavi svoje projekte PRO u Poljskoj i Češkoj.
Interesantno je da je Obama hvalio Medvedeva rekavši da je o ekonomskoj krizi dobro informisan i da je bio konstruktivan.
Ali nije Obama pisao loše samo o Putinu. Očigledno je da je imao animozitet i prema francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju. Njega je opisao kao petla koji bi se isprsio. Nije zaboravio Obama da napiše ni to da mu je sa kineskim predsednikom Hu Đintaom bilo dosadno jer je on navodno monotono čitao ranije pripremljeni tekst. Obama kaže da je razmišljao da predloži Đintau da razmene govore i tako uštede vreme, a kasnije bi ih mogli pročitati.
Razlika između američkih predsednika i njihovih najbližih saradnika i prvih lica u Kremlju lako se uočava. Putin i Medvedev ni u jednom intervjuu nisu ogovarali niti ismevali strane državnike .Ako su i govorili o njima kada bi ih novinari pitali, onda su to bile vrlo korektne izjave bez obzira na to što su sa nekima od njih odnosi naprosto prekinuti, kao što je to bio slučaj između Putina i američkog predsednik Buša Mlađeg posle šestodnevnog rata u Gruziji. U Moskvi su smatrali da su Amerikanci znali da predsednik Gruzije Mihail Sakašvili priprema iznenadni napad na ruske mirotvorce u Severnoj Osetiji, ali nisu učinili ništa da ga spreče. U to vreme u Tbilisiju su Amerikanci imali svoje vojne saveznike koji su obučavali Gruzine. Ali uprkos toj ljutnji Putin, koji je u to vreme bio premijer, i Dmitrij Medvedev, predsednik, nisu lično nijednu lošu reč kazali protiv predsednika Buša.