NEĆE BITI DRUGE JERMENSKE DRŽAVE: Alijev neće pregovore o statusu Karabaha

- Celovitost azerbejdžanske teritorije ne može biti uopšte tema razgovora. Govorio sam da će Azerbejdžan povratiti teritorijalnu celovitost ako ne može mirnim putem onda će vojnim. Moji govori su objavljivani i to se može pročitati - rekao je pred narodom Fizulinskog rejona a prenosila je azerbejdžanska TV.

Sada kada je vojnički pobedio nije realno očekivati da će on da popušta Jermenima kao što ni oni nisu to hteli kad su bili pobednici i vojno nadmoćni. Neosporno je da je više od milion Azerbejdžanaca napustilo oblasti koje je osvojila jermenska armija u ratu od 1992 do 1994.

- Azerbejdžan je višenacionalna država u kojoj je više konfesija. Jermenski narod takođe može da živi, jer mi nemamo ništa protiv njega - kazao je Alijev.

Reči predsednika Alijeva su poruka svom narodu, ali i onima u Jerevanu koji smatraju da treba nastaviti pregovore o statusu, a dogovor koji su devetog novembra potpisali Alijev, Pašinjan i Putin smatraju samo dokumentom o primirju. Kao što Azerbejdžanci misle da je Karabah iskonski njihova zemlja, to isto smatraju i Jermeni čije su religiozne hrišćanske svetinje na tom području.

Upravo zato jednog dana, ako Jermenija vojnički ojača i na vlasti bude ratoborno rukovodstvo, nije nerealno da počne neki novi rat u kome će opet ginuti ljudi i uništavati sve ono što se godinama stvaralo.

Da su u vreme dok su Jermeni kontrolisali osvojenu teritoriju i dok su bili vojnički moćniji hteli da razgovaraju, možda su i mogli da postignu povoljniji dogovor sa rukovodstvom u Bakuu, ali sada je to, kako ponavlja Alijev, nemoguće.

Teško je poverovati da će Zapad, pre svega SAD i Francuska, napraviti pritisak na Azerbejdžan iza kojeg stoji Turska, da omogući poseban status Jermenima u Nagornom Karabahu.

Iako se zna da je Turska direktno bila umešana u sukob u Karabahu i dovozila dolazak plaćenika iz Sirije, predsednik Erdogan se nije obazirao na primedbe iz Pariza i Vašingtona. Turska je članica NATO pakta dakle saveznica Amerike i SAD i bez obzira na soliranje predsednika Taipa Erdogana i njegovih ratnih avantura u Siriji, Libiji i sada Karabahu, nikome ne pada na pamet da mu uvodi sankcije a kamoli da ga isključe iz NATO pakta.

Istovremeno, on svoje kritičare , evropske lidere javno ismejava pa i vređa. U tom kontekstu je komično to što Francuska i SAD za vreme posete američkog državnog sekretara Majka Pompea traže da Rusija objasni kakva je uloga Turske bila oko poslednjih zbivanja u Nagornom Karabahu i dogovora o miru. I u Parizu i u Vašingtonu odlično znaju da nije bilo Putina Nagorni Karabah bi potpuno zauzela azerbejdžanska vojska koja je bila došla na deset kilometara od Stepanakerta.