POŠTA GLAVNI IGRAČ IZBORA U SAD? Snimci uzimanja listića iz poštanskih kontejnera i optužbe o glasanju umrlih putem pošte podstiču sumnje

Dok Tramp veruje da će sudske odluke doneti preokret u izbornom rezultatu, koji trenutno sa 279 prema 214 elektorskih glasova, ide na ruku Bajdenu, demokrata se uveliko ponaša kao novi lider SAD.

Tranzicija koja bi, u normalnim uslovima, bila već obavljena, nije još ni počela, jer bez potvrde regularnosti izbora Tramp odbija da primi Bajdena u Beloj kući. Ali, Bajdenu se žuri, pa je već imenovao šefa kabineta, starog saradnika Rona Klajna, dok mediji navode da bi se u novoj administraciji mogli naći njegovi konkurenti iz unutarstranačke trke za predsednika SAD, kao što su senator iz Vermonta Berni Sanders (79) ili senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren (71).

U međuvremenu, situacija svojevrsnog "dvovlašća" iz Vašingtona se preliva i na odnose sa svetskim liderima. U Američki Stejt department se slivaju čestitke za Bajdena, ali pošto mu Trampova administracija uskraćuje pristup, na desetine poruka još nisu dostavljene primaocu i on ih nije pročitao.

Bajdenov tim je, stoga, u kontaktu sa stranim vladama bez angažovanja Stejt departmenta. Telefonski je razgovorao sa svetskim liderima, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, kanadskog premijera Džastina Trudoa, kao i lidere Japana, Južne Koreje, Australije, ali bez logističke i prevodilačke podrške koju pruža operativni centar Stejt departmenta.

Ova praksa je, inače, u suštoj suprotnosti sa tranzicijom između administracija Baraka Obame i Donalda Trampa. Tada je izabrani predsednik Tramp odlučio da ne koristi resurse Stejt departmenta, iako je mogao. Telefonske razgovore je vodio iz Trampove kule i odbijao pomoć vlade.

Istovremeno, Tramp je objavio snimak na kom se vidi kako radnici koji nisu u uniformi iz poštanskih kontejnera vade pisma sa glasačkim listićima i pakuju ih u crne torbe.

- Tražite glasačke listiće. Zar je dotle stigla naša država? - napisao je.

Tramp tvrdi da je u nekim državama došlo i do prevara tokom prebrojavanja glasova. Američki konzervativni poslovni dnevnik "Volstrit džornal" piše o naporima pravnog Trampovog tima da spreči zvaničnike u ključnim državama da verifikuju rezultate.

Voditelj Foks njuza Taker Karlson objavio je, takođe, imena 25 osoba za koje tvrdi da su preminule, a da su glasale na izborima u SAD:

- Oni su mrtvi, ali su svakako glasali. Pitanje je kako su to uspeli? Kako su tačno dali svoj glas? I kratak odgovor je - poštom. Mrtvi češće glasaju kada im olakšate da glasaju. Ove godine smo mnogo olakšali mrtvima da glasaju - rekao je Karlson.

Na listi su imena najmanje četiri osobe iz Džordžije, nekoliko iz Nevade, a u Pensilvaniji žena je "glasala putem pošte", iako je dobila glasački listić nekoliko dana pošto je preminula.

Prema anketama, 78 odsto republikanaca veruje da su izbori pokradeni zahvaljujući "poplavi" poštanskih glasova, dok 90 procenata demokrata veruje u ispravnost glasanja.

DžORDžIJA ODLUČUJE O VEĆINI U SENATU

REPUBLIKANSKI senator Den Saliven dobio je reizbor na Aljasci i time republikancima doneo 50 od 100 mesta u Senatu. Odluka da li će većinu imati demokrate ili republikanci pada u januaru, u Džordžiji, gde se, u drugom krugu, vode trke za dva senatska mesta. U Senatu demokrate imaju 48 mesta, što znači da su osvojile jedno i izgubile dva u odnosu na prethodni saziv. Ako republikanci dobiju oba mesta u Džordžiji, imaće većinu u Senatu naredne dve godine. Ali, ako oba mesta osvoje demokrate, onda će imati kao republikanci 50 mesta, što znači da bi demokrate odlučivale, jer u slučaju nerešenog glasanja odlučuje verovatna demokratska potpredsednica SAD Kamala Haris.