Foto: Foks njuz printskrin
Na Karlsonovoj listi su se našla i imena najmanje četiri mrtva glasača u Džordžiji - gde Donalda Trampa i Džoa Bajdena razdvaja manje od 15.000 glasačkih listića.
Posebno je istakao slučajeve u Nevadi, gde je rekao da su zvaničnici slali glasačke listiće - uprkos tome što su znali da desetine hiljada registrovanih biračkih spiskova nisu aktuelni.Foto: Foks njuz printskrinFoto:Foto: Foks njuz printskrin
Foto:Foto: Foks njuz printskrin
TV voditelj tvrdi da sistem za slanje pošte „podstiče“ prevaru jer drugima omogućava da glasaju u imena preminulih.
Da bi dokazao svoju poentu, istakao je, između ostalih, slučajeve učiteljice Rozmari Hardl koja je umrla 2017. godine i Fred Stoksa, koji je umro iste godine.
Taker je reako da se "pretpostavlja" da su mrtvi glasači glasali za Bajdena.
U Džordžiji, Karlson je imenovao Debru Džin Kristijansen, Lindu Kesler, Edvarda Svinota i Džejms Blejloka, kao mrtve koji su glasali.
- Oni koji su poznavali Debru Džin, bili su tužni kad je umrla prošlog maja i mogli bi biti iznenađeni kada saznaju da je čak i nakon njene smrti Debra Džin ipak uspela da se registruje za glasanje, a zatim je glasala, verovatno za Džoa Bajdena - izjavio je voditelj.
Karlson je potom imenovao Lindu Keser koja je umrla pre 17 godina, ali je glasala prošle nedelje.
- Oni su mrtvi, ali su svejedno glasali. Pitanje je kako su to uradili? Kako su tačno glasali? - upitao je.
- A kratak odgovor je poštom. Mrtvi ljudi imaju tendenciju da glasaju češće kada im olakšate glasanje. Oni su poput bilo koje druge grupe. I ove godine smo umrlima olakšali glasanje - izjavio je voditelj.Foto: Foks njuz printskrinFoto: Foks njuz printskrin
Karlson je ironično rekao da je ovo u neku ruku "inspirativna priča jer predstavlja pobedu glasanja nad smrću".