ĐAVO LEŽI U POŠTANSKIM LISTIĆIMA: Obrad Kesić otkriva šta je najgori scenario američkih izbora koji može da se desi
ANKETE koje su predviđale komotnu prednost Džozefa Bajdena na izborima u SAD pokazale su se kao netačne. Na dan izbora, na biralištima je pobedio Donald Tramp. Glasački listići pristigli poštom doveli su u pitanje pobednika ovih izbora.
Foto Tanjug/AP
Šef predstavništva RS i politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ovako za "Novosti" ističe značaj ogromnog broja glasačkih listića koje su, zbog opasnosti od kovida 19, forsirale demokrate, a pristizali su pre izbornog dana. Posebno je indikativno, ističe, što su države ključne za ishod izbora kao što su Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina, Minesota, Mičigen, Nevada, uoči izbora promenile propise u vezi sa utvrđivanjem validnosti i brojanjem tih listića.
- To je izazvalo sumnju da se priprema situacija da se u slučaju tesnog rezultata, zahvaljujući poštanskim listićima, pobeda Trampa pretvori u trijumf Bajdena. Tako smo sada došli do najgoreg scenarija, osporavanja rezultata - kaže on.
REŠENjE IZ 1876. GODINE
KOMPLIKOVANI spor oko pobednika izbora završio se dogovorom 1876. godine posle Građanskog rata. Bilo je nesporno da je demokrata Semjuel Tilden osvojio više glasova od republikanca Rateforda Hejza, ali su oba kandidata tvrdila da su osvojila 20 elektorskih glasova iz četiri države. Na kraju je demokrata pristao da Hejzu ode tih 20 glasova, ali da ovaj u zamenu povuče trupe sa juga.
No, odmah je počela represija crnaca na jugu, koja je trajala sve do šezdesetih godina 20. veka. Ironija je da je rasno pitanje ponovo tema u izbornoj 2020. godini - primećuje Obrad Kesić (na slici). Foto M. Anđela
Pri promeni pravila, ranija obaveza da se potpis birača poklapa sa onim u glasačkom registru, sada je prenebregnut. To je, kaže, otvorilo sumnje, ali i složeno pravno pitanje, od kojih je najveće: "Ko je pobednik izbora?" Foto Tanjug/AP
- Situacija je toliko složena da neće ići brzo, jer se u Pensilvaniji situacija toliko iskomplikovala odlukama nižih sudova da se ne zna kojim putem će utvrditi sporne listiće. Teško će odrediti koji su listići važeći. Složeni pravni aspekti su u još četiri do pet država, uz Pensilvaniju, u Viskonsinu, Mičigenu, Minesoti, Severnoj Karolini. Otvara se i pitanje šta će da se desi tamo gde guverneri neće da potvrde rezultate, što su sve situacije koje su nepoznate - navodi Kesić.
Prema najgorem scenariju, predviđa naš sagovornik, ova sudska zavrzlama mogla bi da se produži čak do februara, uz najgoru posledicu, porast nepoverenja u izborni i politički sistem SAD.
- Obe strane su već najavljivale da neće prihvatiti rezultate. Štaviše, uoči izbora, a pre smrti demokratske sudije Vrhovnog suda, demokrate su u Filadelfiji izvele simulaciju krize izbornog procesa. Scenario ove "vežbe" je bio sudski proces zbog pravnih manipulacija - podseća sagovornik.
Manipulacije na koje se sumnja na ovim izborima, objašnjava Kesić, odnose se na kontrolu listića, s obzirom na to da su pojedine države dopustile da se uopšte ne uzima u obzir verodostojnost potpisa birača. Takođe se postavlja pitanje prihvatanja listića s obzirom na datum kada su predati u pošti, što se u nekim državama ne utvrđuje, već se dozvoljava da se uvaže oni pristigli čak i devet dana posle izbora. Postavlja se i pitanje mogućnosti provere da isti glasač nije glasao i poštom i na glasačkom mestu, kao i utvrđivanje da li jedan glasač nije dobio više listića. Sumnjiv je i nivo izlaznosti u nekim državama, kao u Milvokiju, gde ona iznosi čak 82 procenta.