ODLUČUJU NEODLUČNI: Više od 100 miliona Amerikanaca već dalo glas na predsedničkim izborima koji se održavaju danas
NE pamti Amerika u poslednjih bar sto godina neobičnije predsedničke izbore.
U punom jeku pandemije virusa korona, i antirasnih, često nasilnih protesta, više od 100 miliona Amerikanaca, uključujući oba predsednička kandidata, republikanca Donalda Trampa (74) i demokratu Džozefa Bajdena (77), glasalo je pre biračkog dana, prvog utorka u novembru, za šefa Bele kuće.
Za Ameriku izuzetno visoka izlaznost birača, koja će, ako se ovako nastavi, biti veća nego ikad do sada, više je od pukog rekorda. Jer, glasački listići od kojih su mnogi, zbog straha od pandemije, pristigli poštom, prete ovog puta mirnom proglašenju pobednika.
Predsednički kandidati, obojica u osmoj deceniji života, što je takođe jedna od nezapamćenih osobenosti ovih izbora, do poslednjeg trenutka borili su se za naklonost takozvanih neopredeljenih država, koje i odlučuju pobednika. Za razliku od većine drugih država sveta, gde kandidat koji osvoji više glasova odnosi pobedu, u američkom delegatskom sistemu on ne postaje automatski i predsednik. To se dogodilo pet puta u istoriji, poslednji put 2016. godine, kada je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton, iako je osvojila tri miliona glasova više u apsolutnom broju, ipak izgubila izbore i Donald Tramp je postao predsednik.
U složenom američkom izbornom sistemu, naime, svaka američka država, uglavnom shodno broju glasača, daje određeni broj delegata, odnosno elektora. Oni čine elektorski kolegijum od 538 članova. Taj kolegijum zapravo glasa i kandidat koji osvoji glasove 270 članova elektorskog koledža, postaje novi predsednik SAD.
Ključno je, pritom, da kandidat koji osvoji većinu glasova u jednoj američkoj državi odnosi u toj istoj državi sve glasove elektora. Izuzetak su Nebraska i Mejn koji broj elektora daju srazmerno broju osvojenih glasova. Kalifornija ima najviše elektora (55), slede Teksas (38), Njujork i Florida (29).
U većini američkih država birači su većinski opredeljeni za jednu od partija, pa kandidati za predsednika znaju na šta mogu da računaju. Ali, desetak saveznih država, od kojih u mnogima živi i značtan broj Srba, menjaju strane. Ko osvoji naklonost u ovim državama, osvaja i veći broj elektora, zbog čega se i republikanski i demokratski kandidati usredsređuju baš na njih.
Ankete na nacionalnom nivou daju prednost Bajdenu, ali u neopredeljenim državama trka je "tesna", a u njima su i zalozi najveći. Upravo zato je Tramp posetio pet takvih država: Mičigen, Severnu Karolinu, Ajovu, Džordžiju i Floridu. Njegov rival Bajden govorio je u rodnoj Pensilvaniji, gde je trka "na ivici noža".
- Ekonomija raste najbrže što je ikad zabeleženo - pohvalio se Tramp u Mičigenu, zaigravši na svoj najjači predizborni adut, s obzirom na to da je američka ekonomija zabeležila rast od čak 33 odsto u trećem kvartalu ove godine.
U Ajovi, koja se smatra "vesnikom" pobednika, Tramp je obećao sigurne granice i još konzervativnih sudija, što su takođe njegovi aduti. Za ono što je, međutim, njegova najslabija karika, briga o virusu korona, Tramp se obrušio na Bajdena, i njegovo "smrtonosno zaključavanje". Poručio je glasačima da biraju između toga i njegove "sigurne vakcine koja zaustavlja pandemiju", a onda je održao miting i u Bajdenovoj Pensilavniji.
S druge strane, Bajden je, takođe u Pensilvaniji, zaigrao na kartu Trampovog rasizma i lošeg rukovođenja pandemijom, rekavši da je ona najteže pogodila upravo Afroamerikance. Na španskom se obratio "latino glasačima" porukom o spajanju razdvojenih imigranstkih porodica. Svoje redove ojačao je pop zvezdama - uz njega su bili Ledi Gaga i Džon Ledžend.
KLADIONICE FAVORIZUJU DžOA
SVE velike svetske kladionice imaju mogućnost klađenja na ovim predsedničkim izborima, a izveštaji govore da su uplate veće nego ikada. Gotovo svuda Bajden je favorit, pa tako ako uložite dolar na njegovu pobedu, dobićete dolar i po. Ako Tramp pobedi, a vi ste stavili dolar na njegov trijumf, prolazite bolje, vratiće vam se 2,60. Ali, i Hilari Klinton je bila ubedljiv favorit na kladionicama protiv Trampa pre četiri godine, pa se sve završilo na dobro poznati način.
Iako aktivnosti kandidata u predvečerje izbora deluju kao i svih prethodnih godina, rezultat glasanja manje je izvestan nego pre. Ranije se već u zoru po lokalnom vremenu u štabu pobednika otvarao šampanjac, uz prvi govor budućeg predsednika. Ovog puta, analitičari upozoravaju da bi se na to moglo čekati možda danima, čak nedeljama, zbog poštanskog glasanja.
Poslednji put to se dogodilo 2000. godine, kada je zbog tesnog rezultata o pobedniku odlučivao Vrhovni sud, mesec dana posle glasanja. Ovog puta, razne države imaju različita pravila o načinu i vremenu brojanja poštanskih glasova, što bi znatno moglo da oduži kompletiranje rezultata.
FLORIDA KAO LAKMUS
ONI koji vole istorijske paralele, ističu Floridu kao državu u kojoj se budući predsednik odlučuje. Naime, u dosadašnjoj praksi se pokazalo da su demokrate samo dva puta dobile izbore, a da njihov kandidat nije pobedio u Floridi, dok je republikancima to uspelo tek jednom, pre skoro punih 100 godina.
Nezgoda je što su oba tabora sumnjičava, pa je moguće da nijedan ne prizna poraz. Tramp je rekao da je brojanje posle izbora "užasna stvar" i najavio legalne mere u vezi s prebrojavanjem glasačkih listića, a Bajden poručio da treba sprečiti njegovog rivala da "pokrade izbore".
Ekstremni sledbenici s obe strane već se zagrevaju da svoje kandidate brane svim sredstvima. U situaciji kada, praktično, ne postoji pitanje oko koga se Tramp i Bajden slažu, bilo da je reč o kovidu 19, porezima, klimi, ili politici nošenja oružja, sukobi bi lako mogli da prerastu u nasilje.