FRANCUSKA SVA U MRŽNJI: "Novosti" u mestu nadomak Pariza u kom je pre četvrt veka sniman kultni film čuvenog Matjea Kasovica

To je kultna misao iz legendarnog francuskog filma "Mržnja" Matjea Kasovica, koji obeležava 25 godina od nastanka, što je ozvaničeno i novom tehnički savremenijom varijantom ovog crno-belog filma.

Četvrt veka je prošlo, ali degradacija društva u uzavrelim naseljima u predgrađima francuskih gradova se ubrzano nastavlja. Pad će, svakako, biti bolan i otrežnjujući.

Tridesetak kilometara zapadno od Pariza, u naselju Noje u mestu Šantel le Vinj, u oblasti Ivlin, gde se odvija radnja filma, puno se promenilo s željom da bude bolje, ali je dosta toga ostalo isto, pa i mnogo gore.

Sve bi, imenom, trebalo utopijski da bude obojeno u ružičasto. Bukvalni prevod naziva mesta, sa desetak hiljada stanovnika, znači "Pesma vukova u vinogradu".

Ovde ima svih socijalnih kolorita, ali ništa nije rozikasto. Vlasti su, posle filma, želele da ovo mesto učine primerom uspešne transformacije. Od početka dvehiljaditih, tu je uloženo preko sto miliona evra u renoviranje zgrada. Neke su srušene, druge obnovljene, posađeno je zelenilo, izgrađene ulice čiji je cilj bio da povežu geto sa spoljnim svetom. Naoko, neki delovi su neprepoznatljivi, ali je nesigurnost i dalje sveprisutna.

Nezaposlenost je tu dvostruko veća od nacionalnog proseka. Mladi traće dane, beže iz škole, traže svaku priliku da se obračunaju s policijom. Najmanja iskra je dovoljna da zapali ceo kvart. Sve ono što je prikazao Kasovic, pa na kvadrat.

Šest policajaca je 2014. u naselju Noje povređeno tokom urbanog nasilja. Iste godine, dileri su zapalili lokalnu školu uz obrazloženje da ih policija odatle posmatra. Pre dve godine, ista škola je ponovo izgorela. Te, 2018, trinaest žitelja iz ovog kvarta je zbog delinkvencije, a naročito zbog dilovanja droge, osuđeno na kazne zatvora koje su išle do godinu i po.

U nemirima 2019, oko Praznika veštica, uništen je gradski mobilijar, zapaljene su kante za otpatke, ali i policijski automobili, dok su izgrednici snage reda zasipali pirotehnikom i drugim projektilima. Policija im je uzraćala dimnim bombama i "fleš bolovima". Pravi mali rat.

Policajce ovde i dalje zasipaju projektilima, jajima, ali i čvrstim predmetima. Zbog svega, ovo mesto zovu "Čikago u Ivlinu". Nastavljaju se sukobi bandi za prevlast teritorije, a snage reda tu ne smeju da zađu. Zna se i da glavni problem predstavlja zgrada "trozubac". Snimljene su i televizijske emisije o tome, prikazana je i gradonačelnica Šantela koja priznaje da tu ne sme da ide. Francuski novinari, koji su pokušali da se približe mladima na jednom od ulaza u zgradu, zasuti su petardama. I, nikom ništa!

Nije samo ovde tako. Zvuči neverovatno, ali je istinito: mnogobrojna su zapuštena naselja u koja se ne usuđuju da uđu ne samo policajci, nego ni poštari, pogrebnici, vatrogasci, hitna pomoć. Država kao da je digla ruke. Droga se diluje otvoreno. Čak 45 odsto Francuza je priznalo da je bar jednom u životu probalo kanabis a koristi ga 11 odsto stanovništva!

Bilo je i pogubnih situacija. Ima, tako, ljudi koji su stradali u požaru jer nisu mogli da strče niz stepenice, zbog toga što ih dileri zatrpavaju kolicima iz samoposluge, kontejnerima i drugim priručnim materijalom, da bi imali vremena da pobegnu, ako ih ikada pojuri policija. Ljudi tako iz svojih stanova mogu samo liftom. Ali, ne i kada je požar.

U hodnicima takvih zgrada bije večita promaja. Sijalice su poskidane i pokradene, a štekeri polupani.

Nedavno su društvene mreže obišli nestvarni snimci o torpediranju vatrometom u trajanju od sat vremena zgrade policijske stanice u pariskom istočnom predgrađu Šampinji na Marni. Interventnoj brigadi je trebalo sar da stigne.

Film koji je prvi put otkrio novu surovu francusku stvarnost umesto dotadašnjih sentimentalnih celuloidnih ljubića, iz današnjeg ugla deluje kao bajka za decu. Penjanje uniformisanog policijskog oficira na krov zgrade, tako, i njegovo raspravljanje s okupljenim mladićima, uz zahtev da napuste to mesto, danas ne može ni da se zamisli. Za ovakvu avanturu potrebni su konvoji vozila dobro zaštićenih specijalaca, i tada sa neizvesnim ishodom.

Lokalne vođe bandi ovde zavode svoj red, dele pravdu, tuku devojke koje nose kratke suknje, žive od šverca i nasilja. Ta mesta su država u državi, sa svojim posebnim pravilima.

I predsednik Emanuel Makron je nedavno priznao da su vlasti omanule kada su dozvolile formiranje takvih geta. Čini se da se protiv toga više ništa ne može i da su stvari otišle predaleko. Film Kasovica, očigledno, nije bio dovoljna opomena.

Momci iz ovakvih predgrađa i dalje su zbunjeni i izgubljeni kada u retkim prilikama krenu u svega tridesetak kilometara udaljeni Pariz. Drugačiji su jezik, akcenat, intonacija, teme, vicevi, gestikulacija, način oblačenja. Sve je posebno.

Uz socijalni bunt i urbano nasilje, zemlji sada preti i terorizam. Baš je u Šantelu ovih dana uhapšen otac učenice koji se žalio da je nastavnik Samjiel Pati pokazao karikature s prorokom Muhamedom, zbog čega mu je odrubljena glava!