STIVEN SIGAL: Američke demokrate smatraju Ruse neprijateljima

Nemiri su česti, na ulicama se pali privatna i državna imovina, uništavaju se istorijski spomenici, kaže glumac Stiven Sigal. On takođe upozorava da će humanitarna saradnja SAD i Rusije biti otežana ako pobede demokrate koji Ruse smatraju neprijateljima.

Sigal je 2016. godine dobio ruski pasoš iz ruku predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. A 2018. godine je imenovan za specijalnog predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova za rusko-američke humanitarne veze i zajedničko kulturno-istorijsko nasleđe. U intervjuu za RIA Novosti, Sigal je rekao šta misli o perspektivama za humanitarnu saradnju dve zemlje, o ratu sa spomenicima koji se odvija u Sjedinjenim Državama, o pokretu Crni životi su važni. Takođe je rekao kakvi su mu planovi povodom popularizacije istorije Rusije i Amerike, zaštite Bajkala i učenja ruske dece borilačkim veštinama.

— Američke vlasti premeštaju spomenik Aleksandru Baranovu, osnivaču grada Sitke u američkoj državi Aljaska. Kako ovaj korak može uticati na humanitarne odnose između zemalja?

U Americi je sada toliko surovih i razornih akcija da je teško reći može li nešto promeniti situaciju u bliskoj budućnosti. Što se tiče pitanja da li verujem da će prenos ili rušenje spomenika Aleksandru Baranovu dovesti do daljih nesuglasica između zemalja, čini mi se da su stvari u Americi sada toliko loše da joj nije do toga šta Rusi misle o ovako nečemu.

— Fondacija Art Russe je objavila da je spremna da kupi spomenik Baranovu, ali još uvek nije dobila odgovor od vlasti Sitke. Da li imate neke informacije o ovome?

Rečeno mi je da, prema rečima Art Russe, postoje ljudi koji mogu kupiti spomenik Baranovu. Ali, nažalost, nisam čuo da li je Amerika spremna da ga proda.

— Od proleća je u SAD srušeno više od 30 spomenika Kristoferu Kolumbu: pokret Crni životi su važni tvrdi da su oni povezani sa ropstvom i kolonijalizmom. Oštećeni su i spomenici Tomasu Džefersonu, generalu Grantu, Džefersonu Dejvisu. Vlasti američke prestonice su čak preporučile da se izmene memorijali Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona. Šta vi mislite o ovome?

Mislim da ako su svi ti ljudi bili toliko važni da su u njihovu čast podignuti spomenici, njihova vrednost je zaista monumentalna. Teško da postoji bilo kakva logika ili značenje u uništavanju spomenika: ne treba pokušavati promeniti istoriju i ne čini mi se da takva osećanja delimo „mi, ljudi“ (prve reči američkog ustava). Kada se kaže da pokret Crni životi su važni hoće da uništi ove spomenike jer su povezani sa ropstvom, u mnogim slučajevima to jednostavno nije tačno. Po mom mišljenju, ovaj pokret nema mnogo veze sa životom Afroamerikanaca. Umesto toga, ima veze sa političkim planovima terorista koji su formirali terorističke grupe poput Crni životi su važni da bi svrgle američku vladu i/ili uništile zemlju.

— Mogu li američki predsednički izbori uticati na šanse za puštanje Rusa koji izdržavaju kazne u američkim zatvorima, i dovesti do toga, iz humanitarnih razloga, uzimajući u obzir i situaciju sa širenjem kovida-19?

Po mom mišljenju, demokrate smatraju da su Rusi u potpunosti njihovi neprijatelji i sigurno neće gajiti nikakva humana osećanja prema ruskim građanima. Što se tiče zatvorenika, sve će zavisiti od težine zločina, koliko su dugo u zatvoru i da li imamo logičan i sistematičan metod oslobađanja ljudi za koje nema ozbiljnih pravnih ili političkih pitanja.

— Kako predsednički izbori mogu uticati na humanitarnu saradnju Rusije i Sjedinjenih Država? Može li se ona proširiti? Ili obrnuto? Da li bi u budućnosti to moglo uticati na program Fulbrajt ili program stipendija Hamfri?

Ovo će zaista zavisiti od toga ko će pobediti na predstojećim izborima i od onoga čega se SAD plaše u trenutnom promenljivom okruženju. Drugim rečima, ako se posle izbora u Sjedinjenim Državama nastavi najveći haos, mislim da u bilo kojoj formi neće biti ništa od programa Fulbrajt i Hamfri, kao ni od većine drugih dobrotvornih organizacija.

— Da li planirate da pokrenete nove programe razmene? U kojim oblastima?

Što se tiče programa razmene između SAD i Rusije, napredak u mnogim programima tokom ovog politički i emocionalno napetog vremena je malo verovatan. Sve što možemo jeste da se potrudimo da koliko je god moguće zbližimo naše narode.

— Jedan od ciljeva Vaše aktivnosti je popularizacija zajedničke istorije Rusije i SAD. Postoje li neki konkretni projekti koje prvo planirate da pokrenete?

Nadam se da ću okupiti grupu veoma talentovanih, nadarenih stručnjaka koji će raditi na filmskim projektima koji bi obrazovali ljude širom sveta, ispričali istinu o savremenim događajima, o onome što se događalo ranije i što se sada događa, izložili činjenice, tako da nijedna zemlja ne može selektivno da promeni istoriju druge. Možemo formirati pravednu, nepristrasnu platformu za započinjanje dijaloga, razmenu mišljenja i ideja.

— Tokom putovanja u Burjatiju rekli ste da želite da zaštitite Bajkalsko jezero i naučite decu borilačkim veštinama. Vaše učešće u projektu zaštite Bajkala je dobro poznato. A šta je sa borilačkim veštinama? Hoćete li otvoriti onlajn školu? Ili ćete se možda na neko vreme preseliti u Burjatiju?

Postavljen sam za jednog od odgovornih za zaštitu Bajkalskog jezera. Jedan od naših glavnih ciljeva je razviti novo zakonodavstvo koje će biti mnogo strože za one koji, kršeći ili zaobilazeći zakon, zagađuju ovo jezero. Nadamo se da ćemo ovaj cilj postići ne samo kroz zakone. već i kroz obrazovanje.

Što se tiče mogućnosti podučavanja dece u Burjatiji, nadam se da mogu organizovati sve tako da nastavnici moje škole aikida pomažu deci širom Sibira putem neke vrste onlajn platforme. Nadam se da ću uspeti u tome.

rs.sputniknews.com