EVROPI PRETI PAKAO: Još jedna sila se sprema da uđe u rat na Kavkazu!

U nasilju, koje je izbilo pre više od dve sedmice, ubijeno je više od 300 ljudi (spominje se i broj od 600 poginulih), a predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Piter Morer rekao je za CNN da su borbe tako intenzivne toliko da osoblje koje radi blizu kontaktne linije mora često da ide u skloništa.

Nagorno-Karabah kontrolišu etnički Jermeni smešteni u Azerbejdžanu, a i Jermenija i Azerbejdžan, dve bivše sovjetske republike, međusobno su se optuživale za kršenje uslova prekida vatre.

S obzirom na to da se sukob može pratiti od početka 20. veka, teško je zamisliti da može da zavlada istinski mir bez rešavanja dugogodišnjih nesuglasica.

Turska, ambiciozna regionalna sila i članica NATO-a koja podržava Azerbejdžan, već je odbacila sporazum o primirju. Tursko ministarstvo spoljnih poslova reklo je u subotu da prekid vatre "nije zamena za trajno rešenje" i da će i dalje podržavati azerbejdžansku vladu.

S obzirom na duboko ukorenjenu mržnju obe strane, snažnu domaću podršku i bezuslovnu podršku Turske, situacija bi mogla navesti Azerbejdžan da ovo iskoristi kao priliku da izvrši pritisak za potpunu okupaciju spornog regiona - bez obzira na cenu. Nejasno je šta je tačno izazvalo rasplamsavanje ovog puta, jer Jermenija i Azerbejdžan optužuju jedna drugu da su prve pucale.

Ali nema sumnje da bi sukob mogao da ima šire implikacije. Region je presudna tranzitna tačka za naftu, gas i trgovinu koja bi, ukoliko se prekine, mogla da napravi probleme globalnoj ekonomiji - posebno za Evropsku uniju, koja će uskoro početi da prima gas iz Azerbejdžana.

Procenjuje se da je 70.000 do 75.000 ljudi - oko polovine stanovništva Karabaha - raseljeno.

Sukob zahteva pažljivo rukovanje u trenutku kada su se Rusija i Turska - koje su već na suprotnim stranama u posredničkim ratovima poput Sirije i Libije - umešale.

Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji, mada je isporučila oružje i Jermenima i Azerbejdžanima. Turska, koja ima jake ekonomske i kulturne veze sa Azerbejdžanom i isprepletenu istoriju sa etničkim Jermenima, navodno je prevezla plaćenike iz Sirije na liniju kontakta sa Azerbejdžanom u borbi oko enklave Nagorno-Karabah. Turska to poriče, uprkos pisanju zapadnih medija i svedočenju sirijskih boraca.

Iran najavio ulazak u bitku

Sada će Iran možda biti spreman da uđe u bitku. Dok je predsednik Hasan Ruhani rekao da se nada da će "vratiti stabilnost" u region, zapovednik iranske granične straže rekao je da su njegove snage postavljene u "neophodnu formaciju" nakon što je tvrdio da su granate, rakete i dron pali na iransko tlo.

Dron se srušio u selu u okrugu Parsabad, provincija Ardebil, duž iranske severne granice, rekao je zamenik guvernera Behrouz Nedaii državnoj novinskoj agenciji IRNA.

- Identitet bespilotne letelice i uzrok pada u tom području istražuju se - rekao je on, ne prijavljujući štetu.

Prema IRNA, bespilotna letelica „može da pripada Azerbejdžanu ili jermenskoj vojsci s obzirom na borbe izvan iranske severne granice“.

Iran je među prvima pozvao na mir između Jermenije i Azerbejdžana, a takođe se i ponudio da bude posrednik u mogućim mirovnim pregovorima.

Ipak, on se smatra veoma nepredvidljivim i nije jasno da li je na strani Jermenije ili Azerbejdžana.

Mnogi Azerbejdžanci sever Irana nazivaju južnim Azerbejdžanom, gde, prema različitim procenama, živi gotovo 20 miliona Azerbejdžanaca. Neki azerbejdžanski nacionalisti i intelektualci već dugo definišu i severni deo Irana i Azerbejdžan kao kulturno i socijalno identične, tvrdeći da bi trebalo da postanu politička unija.

Politički argument Velikog Azerbejdžana već dugo predstavlja pretnju za iranski establišment, koji je svoju podršku Jermeniji iskoristio kao protivmeru da umanji azerbejdžanske aspiracije u Iranu i širom regiona, rekao je za TRT World Esref Jalinkilidžli, politikolog.

- Ono čemu svedočimo odražava drugi kontekst u svetu: internacionalizacija sukoba koji prevazilazi one strane koje su tradicionalno bile uključene - rekao je Morer iz Crvenog krsta za CNN.

On upozorava na opasnost od eskalacije.

- To dovodi do opasne pretpostavke u mnogim sukobima. Čini se da su na površini usporili, ali ispod toga situacija ostaje izuzetno krhka. Očigledno je potrebno vrlo malo da bi situacija eskalirala, a ovu dinamiku je teško zaustaviti - rekao je on.

Pavidemija kovid-19 pogoršala je situaciju, a ograničenja putovanja otežavaju sprovođenje važne spontane diplomatije licem u lice.

Morer, čija je organizacija aktivna u Nagorno-Karabahu od početka sukoba 1992. godine, rekao je da je prilagođavanje novoj normi još uvek u toku.

- Pandemija je sprečila kontakt između ljudi i sigurno je sprečila neformalnost diplomatije... Virtuelna diplomatija je progres u toku i trenutno ne postoji format u kojem mogu da se vode poverljivi pregovori - kaže on.

Sve ovo čini prilično sumornu sliku usred pandemije. Uzavreli sukob, poput ovog u Nagorno-Karabahu, rizikuje da postane požar koji ne može lako da se ugasi i, poput virusa, može brzo da odjekne širom sveta - sa smrtonosnim posledicama.

(Blic)