ZDRAVLJE NEMA CENU: Koliko bi prosečnog Amerikanca koštalo Trampovo lečenje?

Za većinu Amerikanaca nakon prijema u bolnicu najvažnija briga pored zdravlja jeste cena lečenja, piše Gardijan.

Jedan Amerikanac koji zbog ovoga ne mora da brine jeste upravo Donald Tramp.

"Imamo najbolju medicinsku opremu, imamo najbolje lekove", rekao je američki predsednik obraćajući se Amerikancima nakon što je otpušten iz nacionalnog vojnog medicinskog centra Volter Rid, ne spominjući 210.000 Amerikanaca koji su preminuli od posledica kovid-19.

„Pobedićete. Ne dozvolite da vam preuzme život",savetovao je predsednik.

Ali Tramp je uspeo da preskoči mnoge formalnosti (i formulare) sa kojima bi se suočila velika većina Amerikanaca ako bi se našli u sličnoj situaciji.

„Ovo je zaista katastrofalan medicinski događaj u smislu odlaska u bolnicu i puno specijalizovane nege", rekla je Sara Kolins, potpredsednica za pokrivanje zdravstvene zaštite u Komonvelt Fondu. Rezultat bi za većinu Amerikanaca bio „katastrofalan medicinski dug za mnoge ljude".

Stručnjaci kažu da bi Trampova vožnja helikopterom do i iz bolnice, dijagnostičko testiranje i snimanje, eksperimentalni lekovi na recept, privatni apartman, celodnevna nega i dodatna lična zaštitna oprema koštali najmanje stotine hiljada, a možda i milione dolara.

Većina privatnih osiguranja uobičajenih u SAD naplatila bi lečenje 3.045 američkih dolara, kaže Brus Li, koji je napravio model koji procenjuje koliko bi kovid-19 koštao prosečnog Amerikanca.

Ali Tramp nije prosečan. On je visoko rizičan, stariji čovek, klasifikovan kao gojazan, što su sve faktori rizika za ozbiljnu bolest.

Kristeći Lijev model, nekome poput Trampa verovatno bi bilo naplaćeno 18.579 američkih dolara.

Naknade se, međutim, razlikuju širom zemlje. Bolnice na američkom zapadu naplaćuju medijanu od 93.459 dolara pacijentima u Trampovoj starosnoj grupi bez popusta na osiguranje, utvrdila je analiza kompanije za zaštitu podataka Fer Helt.

A to su samo najosnovniji troškovi za lečenje plućnih bolesti, poput upale pluća, koji ne pokrivaju specijalizovane lekove na recept koje je Tramp dobio.

Jedan od lekova koje je Tramp dobio bio je eksperimentalni monoklonski koktel antitela kompanije Regeneron. Ova terapija nije dostupna javnosti i možda nikada neće biti odobrena. Obični Amerikanci ne mogu da joj pristupe.

Prema jednoj studiji, monoklonski tretmani antitelima odobreni tokom poslednjih 20 godina koštaju u proseku 96.731 dolara. Trampov tretman verovatno je koštao i više od toga, jer je uzeo oko tri doze.

Predsednik je takođe primio remdesivir, antivirusni lek sa ograničenom dostupnošću. Zemlje u razvoju plaćaju 2.340 dolara po pacijentu za petodnevno lečenje, dok je cena u SAD još viša.

Najjeftiniji lek koju je Tramp dobio je deksametazon, generički kortikosteroid koji je prvi put predstavljen 1950-ih i košta oko 5 dolara.

Takođe bi se verovatno naplaćivalo svako dijagnostičko ispitivanje koje je Tramp imao, uključujući rendgenske snimke i CT skeniranje. Odličan apartman i hrana, za koju se pokazalo da poboljšava ishod pacijenta, često se dodatno naplaćuju.

Zatim su tu vožnje helikopterom. Srednja cena vazdušne hitne pomoći iznosila je 2016. godine 39.000 dolara, a Tramp je imao dve - 78.000 dolara.

„Vrsta nege koju je predsednik dobio - u ovoj emlji je vrlo, vrlo, vrlo malo ljudi, ako ne i na svetu, koji će dobiti taj nivo nege", rekao je Li. „Ne možete očekivati da ćete dobiti isti tip lečenja, istu vrstu nege ili potencijalno istu vrstu ishoda kao predsednik", zaključuje naučnik.

A čitava diskusija o tome koliko bi osiguranje platilo bespredmetna je ako nemate osiguranje, što je bio slučaj za 27 miliona Amerikanaca pre pandemije. Od tada se još 12 miliona pridružilo redovima neosiguranih, zahvaljujući pratećoj ekonomskoj krizi koju je izazvao kovid-19.

Prema studiji u zdravstvu, bolnice naplaćuju neosiguranim pacijentima između 1,5 i 12 puta više od onoga što naplaćuju osiguravajućim kompanijama. A ako ne plate, bolnice mogu da gone pacijente sudskim putem.