NAJGORA RECESIJA OD 2008. GODINE: Svetska banka o posledicama korone - sledi PORAST SIROMAŠTVA!

To će prouzrokovati porast siromaštva, navodi se u ažuriranom Ekonomskom izveštaju Svetske banke.

Oporavak ekonomske aktivnosti očekuje se 2021. godine, ali tempo oporavka zavisi od trajanja pandemije virusa korona, raspoloživosti vakcina i poboljšanja globalne trgovine i investicija. Procene Svetske banke su da bi, uz granicu siromaštva od 3,2 dolara na dan, dodatnih 2,2 miliona ljudi u regionu moglo da zapadne u bedu, a uz granicu siromaštva od 5,5 dolara na dan, koja se obično koristi kao definicija za zemlje sa višim srednjim dohotkom, čak šest miliona!

- Pandemija korone i prateće mere za suzbijanje njenih efekata imaju snažan uticaj i na srpsku privredu, za koju se očekuje da je zapala u recesiju sa projektovanim padom BDP-a od tri odsto u 2020. Oporavak, sporim tempom, započeće 2021. Srbija treba da radi dalje na otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora koje su posledica slabe uprave i birokratije - navodi se u izveštaju.

Pandemija je, konstatuje se, negativno uticala i na obrazovanje i zdravstvo. Virus je već ubio hiljade ljudi, a mnogi će imati dugotrajne zdravstvene posledice. Takođe, zatvaranje škola može dovesti do gubitaka u učenju koji je ekvivalentan trećini pune školske godine.

- Posebno je važno smanjiti zdravstvene rizike od gojaznosti, pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola koji mogu da ugroze aktivno i produktivno starenje, dok institucije višeg obrazovanja treba da pripremaju studente za izazove današnjeg tržišta rada - konstatuju u Svetskoj banci.

U celom regionu, više od 18 procenata stanovništva je gojazno, gotovo 23 procenta periodično prekomerno konzumira alkohol i gotovo 26 procenata su pušači. Sve ovo povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, smrtnost i rizik od kovida-19.

Naročito se insistira na poboljšanju sistema višeg obrazovanja u zemljama zapadnog Balkana i istočne Evrope. u izveštaju se ističe da bi muškarci trebalo da hvataju korak u oblasti osnovnog i višeg obrazovanja. Ipak, prisustvo žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici znatno je niže nego prisustvo muškaraca. Zbog zdravstvenih navika, stopa smrtnosti je veća kod muškaraca nego kod žena u celom regionu.