RAT NA KAVKAZU ĆE TRAJATI DUGO, EVO ŠTA JE REŠENJE: Profesor Boris Šmeljov sa moskovske Diplomatske akademije za "Novosti"

Ovu sumornu prognozu iznosi dr Boris Aleksandrovič Šmeljov, ugledni moskovski profesor Diplomatske akademije i, u ekskluzivnom intervjuu "Novostima", kaže da nije optimista po pitanju skorog prestanka ratnih dejstava na Kavkazu:

- Prestanak rata uz neostvareni cilj bio bi jak udarac ugledu predsednika Azerbejdžana Alijeva i njegovih generala. Azerbejdžanska armija je za nastavak rata. Jermenima bi više odgovaralo da sukobi sada prestanu, jer zahvaljujući Turskoj, azerbejdžanska armija ima veoma veliku prednost u vazduhu.

Koji je, po vama, najbolji izlaz iz sadašnje situacije u Nagornom Karabahu?

- Za obe strane bila bi dobra stara formula po kojoj bi Jermeni vratili šest oblasti koje su azerbejdžanske, a da im međunarodna zajednica garantuje koridor koji bi spajao Nagorni Karabah sa Jermenijom. Vreme ne radi za Jermeniju. Azerbejdžan ima mnogo više novca pa će biti sve bolje naoružan.

Turski predsednik Erdogan, čini se, veoma je grubo odgovorio Trampu, Makronu i Putinu na njihov poziv da se prestane sa ratom...?

- Gruba izjava Erdogana koji sve vreme govori o okupaciji Nagornog Karabaha dokaz je da će pomagati azerbejdžansku vojsku do krajnjeg cilja. Očigledno je da Erdogan procenjuje da mu ne prete sankcije sa Zapada, pa se zato tako i ponaša. Neosporno je da Azerbejdžan nema drugog oslonca osim Turske.

Kako objašnjavate tzv. jermenski maksimalizam, zašto Jerevan ne ide na kompromis?

- Dosad su Jermeni bili vojnički jači, pa im se nije žurilo da dođu do kompromisa. Iako Nagorni Karabah nije međunarodno priznat, na njega nije bilo ozbiljnih pritisaka jer je jermenski lobi koji živi na Zapadu veoma moćan i uticajan. Bilo bi mudrije da se što pre postigne kompromis jer Azerbejdžan ima naftu i gas i on će i dalje kupovati novo naoružanje, pa će biti u prednosti na ratnom polju.

Sve češće se u Ukrajini, Belorusiji, pa i Jermeniji, širi antirusko raspoloženje..?

- To su te mlade generacije koje ne osećaju nostalgiju prema nekadašnjoj zajedničkoj sovjetskoj državi. Rukovodstvo Rusije mora da se pozabavi pitanjem ko su joj pravi saveznici. Mi u Rusiji moramo biti svesni toga da će naša zemlja biti privlačnija za saradnju što bude ekonomski razvijenija.

U Belorusiji uglavnom mladi ljudi i dalje demonstriraju i traže odlazak predsednika Lukašenka.

- Neosporno je da je Lukašenko zbog predugog boravka na vlasti dosadio mladim naraštajima koji žele da njihova zemlja ima prave demokratske izbore. Druga je stvar što većina mladih Belorusa ima nerealna očekivanja od Zapada i veruje u bajke da će Zapad dati novom rukovodstvu milijarde evra i dolara. Opozicija ne može protestima da sruši Lukašenka i najbolje bi bilo da se sačeka ustavna reforma i da se onda, na regularnim izborima izabere novi predsednik, a po mom mišljenju, Lukašenko ne bi trebalo ponovo da se kandiduje.

U jednom od prethodnih intervjua "Novostima" kazali ste nam da je Đukanović napravio veliku grešku jer je potcenio ulogu SPC u crnogorskom društvu. Kako vidite sadašnju situaciju u Crnoj Gori?

- Vreme Đukanovića je prošlo i, pre ili kasnije, on će morati da ode. Obavio je sve zadatke koje mu je postavio Zapad i sada im više nije potreban. Samo naivni i neupućeni misle da će mu Zapad pamtiti što je Crnu Goru uveo u NATO i da je priznao nezavisnost Kosova.
Ruski mediji su samo površno pratili izbore u Crnoj Gori, radi li se o gubitku interesa, ili o nečem drugom?

- To što su ruski mediji dali mali prostor izborima u Crnoj Gori, lako je objasniti. Đukanović je danima ponavljao kako protiv njega rade Srbija i Rusija. A kada je Đukanović izgubio većinu u parlamentu, u Rusiji nije bilo nikakve euforije. Moskva će sarađivati sa Crnom Gorom onoliko koliko to želi rukovodstvo u Podgorici.